Kad nabrajaju znamenite sugrađane koji su bili neizostavni deo kulturnog, sportskog ili političkog mozaika srpske scene, mnogi Zaječarci staviće na prvo mesto barda srpskog glumišta Zorana Radmilovića. Živim u zgradi na raskrsnici „Hajduk Veljkove“ i ulice koja nosi ime ovog znamenitog Zaječarca. Tu je i kuća u kojoj je proveo detinjstvo i mladost i na kojoj je njegova glumačka bolja polovina Mira Banjac 1993. otkrila tablu na kojoj piše „Ovde je živeo Zoran Radmilović, glumčina“.

Tu, na raskrsnici ovih dveju ulica, u zgradi do moje živeo je još jedan srpski glumac, poznat široj publici po ulogama koje je ostvario u domaćim filmovima i serijama, ali koga u tim nabrajanjima Zaječarci, ne znam zbog čega, često izostave – Nenad Ciganović.

Viđala sam ga u komšiluku i u gradu, bio je skroman i običan čovek, kakvi i jesu veliki ljudi.

Kad sam pre neki dan počela da razmišljam i prikupljam podatke o njemu, otkrila sam da je na ovaj svet došao i napustio ga istog datuma – 18.maja. Rođen je u Bjelovaru 1935. godine, a preminuo je u Zaječaru na današnji dan 2003. godine.

Ljubitelji domaćih serija i sada mogu da ga vide na malim ekranima kao pijanistu Kovačevića u reprizi „Porodičnog blaga“, a glumio je i u „Otpisanima“, „Boljem životu“, „Balkan ekspresu“, „Majstorima“, „Vrućem vetru“, „Srećnim ljudima“.

Nenad Ciganović i Lepa Brena u filmu “Hajde da se volimo”

Na filmskom platnu pojavio se prvi put 1979.godine u ostvarenju „Osvajanje slobode“. Usledile su uloge u filmovima: „Kraljevski voz“, „Timočka buna“, „Jaguarov skok“, „Na putu za Katangu“, „Tesna koža“, „Balkan ekspres“…

Nenad Ciganović i Bora Todorović u filmu “Balksan ekspres”

Gde god da je išao sa sobom je nosio „po neki kamen sa Popove plaže, sitna duhovita zaječarska zezanja, lasovačku rakiju i zaječarsku dušu“, otkrio je u jednom intervjuu mojoj drugarici i koleginici Darinki Mihajlović.

Rekao joj je i da su za njegov glumački izbor odgovorni učiteljica Spasenija, profesor Dragutin Bajo i upravnik zaječarskog pozorišta Miša Milosavljević koji ga je 1947.godine zapazio kad je kao dvanaestogodišnjak dekalmovao „Smrt komuniste“.

Na daskama koje život znače debitovao je u „Kralju Batajnove“ tumačeći lik malog Francelja. Pozorište je bilo njegova najveća ljubav tako da je tokom karijere duge skoro pola veka glumio u oko dve i po hiljade predstava.

U penziju je otišao tiho, bez pompe…

Zaječarci su ga viđali u gradu, na pijaci, starim kafanama koje je voleo. Da je poživeo, danas bi proslavio 84. rođendan…

preuzeto sa Bloga Novo jutro