Širom sveta danas se proslavlja Dan žena kao simbol borbe za prava žena.

Praznik je ustanovljen na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Mnogo pre toga, prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Policija ih je rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.

Prvo obeležavanje praznika bilo je 8. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj.

U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate. Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine.

U posleratnoj Jugoslaviji žene su postale izjednačene s muškarcima, stekle su prava u Ustavu iz 1946.

Sedamdesetih se izgubila ta revolucionarna komponenta, koja je bitna, a od 2000. ženske organizacije ponovo marširaju na ulicama svakog 8. marta i postavljaju ista pitanja.

Ove godine se marš zove “Ako žene stanu – staće sve”.

Ipak, političko značenje se vremenom izgubilo i Dan žena danas više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje.

Pred savremenim ženama su danas mnogo veći izazovi nego pre 100 godina i očekivanja su da bude savršena u svemu, Jednom rečju, superžena.

foto: ilustracija Shedoesthecity