Patrijarh srpski Irinej je u Božićnoj poslanici poručio da glavna poruka i ovogodišnjega Božića treba da glasi da pravoslavnu veru treba čuvati i sačuvati po svaku cenu.

Od celovitosti crkvene vere pravoslavne konačno zavisi i opstanak celokupne tvorevine. Tako onda iz te pravoslavne vere proishodi i mogućnost našeg najpotpunijeg bogoopštenja i bogopričastija u središtu našeg postojanja: u Svetoj Liturgiji. Kroz nju naša Pravoslavna Crkva živi i najpotpunije svedoči o našoj zajednici sa Bogomladencem Hristom.

Naša sveta dužnost jeste da nosimo krst istorijskih događaja i iskušenja u svim pomesnim Crkvama kao zajedničkim. Ali je sveta dužnost i obaveza i svih pomesnih pravoslavnih Crkava da jedna drugu poštuje i uvažava. Dakle, poslenike u Vinogradu Gospodnjem, ma koliko oni bili zaslužni, treba podsećati da se ništa ne čini bez sloge i jedinstva sa svima ostalima; ništa na silu, da se ne bi cepala Hristova nerukotvorena riza, odnosno da se ne bi skrnavio u nama Lik Bogomladenca Hrista. Svuda, dakle, da važi pravilo lečenja sebe i drugih na blag, istinit i svetootački način.

U našem ovogodišnjem božićnom obraćanju, upućenom našoj vernoj svetosavskoj deci, podsećamo da ne smemo zaboraviti našu Staru Srbiju (Kosovo i Metohiju).

Prema toj svetinji treba da se ophodimo kao prema srpskoj zavetnoj misli, reči i nasleđu – neodvojivim od našeg narodnog bića. Jer, upravo su o tome svojom krvlju svedočili horovi srpskih mučenika i novomučenika svih vekova.

Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima dobra volja!

Mir Božji, Hristos se rodi!