Do 10. oktobra pogledajte izložbu “Kormilari crkve i svedoci vekova”

U galeriji Narodnog muzeja otvorena je izložba portreta prvojerarha srpskih povodom osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve “Kormilari crkve i svedoci vekova”, autora Gorana Janićijevića i Miodraga Milutinovića.

Na otvaranju su govorili autori postavke, episkop timočki Ilarion i direktorka Narodnog muzeja Maja Živić.

Izložba je u okviru IV Festivala hrišćanske kulture u Zaječaru i može se posetiti do 10. oktobra.

Zaječarska publika može razgledati ikone patrijaraha obnovljene patrijaršije- Makarija Sokolovića, Jovana Kantula, Pajsija Janjevca i Gavrila Rajića koji se danas proslavljaju među srpskim svetiteljima. Predstavljen je i znameniti patrijarh Arsenije Treći Čarnojević, kao i poslednji poglavari Srpske pravoslavne crkve, patrijarsi Pavle i Irinej.

Inače, reč Arhiepiskop nastala je od grčke reči “arhi” (iznad; nad; gospostven) i egipatske “mandra” (stado). U Srbiji označava duhovnog vođu – starešinu važnijeg ili većeg broja manastira. Na sajtu “Bašta Balkana” objavljen je spisak svi srpskih arhiepiskopa, odnosno patrijarha.
Sveti Sava 1219-1233, 1235.
Sv. Arsenije I Sremac 1233-1263, 1266.
Sveti Sava II 1263-1271.
Danilo I 1271-1272.
Sv. Joanikije I 1272-1276, 1279.
Sv. Jevstatije I 1279-1286.
Jakov 1286-1292.
Jevstatije II 1292-1309.
Sveti Sava III 1309-1316.
Sveti Nikodim 1317-1324.
Sveti Danilo II 1324-1337.

SVI SRPSКI PATRIJARSI

Upotreba ove titule počinje negde od Četvrtog Vaseljenskog sabora (451) i nastala je od grčke reči “patri“ (otac) i “arhi“ (gospostven; vlast). To je titula poglavara pomesnih autokefalnih crkava.

  • Sv. Joanikije II 1338-1346, 1354.
  • Sveti Sava IV 1354-1375.
  • Sveti Jefrem 1373-1379 , 1389-1392,1397
  • Sveti Spiridon 1379-1389.
  • Danilo III 1392-1398.
  • Sava V 1398-1406.
  • Danilo IV 1406.
  • Кirilo 1407-1419.
  • Nikon 1420-1435
  • Teofan 1446.
  • Nikodim II 1446-1453.
  • Arsenije II 1453-1463.

Posle pada Srbije pod Tursku 1459. nastalo je u crkvi neredovno stanje i Patrijaraški presto – nije uredno popunjavan. U spisima se 1524 g. spominje episkop Marko koji se ..”pridžava prestola Svetog Save”. Tek je leta Gospodnjeg 1557 godine uspostavljeno redovno stanje u Patrijaršiji.

  • Makarije Sokolović 1557-1571, 1574.
  • Antonije Sokolović 1571-1575.
  • Gerasim Sokolović 1575-1586
  • Savatije Sokolović 1587.
  • Nikanor ?
  • Jerotej 1589-1591.
  • Filip 1591-1592
  • Jovan 1592-1614.
  • Pajsije I Janjevac 1614-1648.
  • Sveti Gavrilo Rajić 1648-1655,1659.
  • Maksim Skopljanac 1655-1674,1680.
  • Arsenije III Crnojević 1674-1690 , 1706.
  • Кalinik I 1691-1710.
  • Atanasije I 1711-1712.
  • Mojsije Rajović 1712-1726.
  • Arsenije IV Jovanović-Šakabenda 1725-1737.
  • Joanikije III Кaradža-Grk 1739-1746.
  • Atanasije II Gavrilović 1747-1752.
  • Gavrilo II Sarajevac 1752.
  • Gavrilo III 1752.
  • Vikentije Stefanović –
  • Pajsije II Grk –
  • Gavrilo IV Grk –
  • Кirilo II 1758-1763.
  • Vasilije Jovanović-Brkić 1763-1765, 1772.
  • Кalinik II Grk 1765-1766.

Fermanom sultana Mustafe III ukinuta je 1766 godine srbska Pećka patrijaršija i potčinjena Carigradskoj. Srbska patrijaršija je ponovo uspostavljena 1920 godine sa sedištem u Beogradu.

  • Dimitrije Pavlović 1920-1930.
  • Varnava Rosić 1930-1937.
  • Gavrilo Dožić 1938-1950.
  • Vikentije Prodanov 1950-1958.
  • German Ćorić 1958-1990, 1991.
  • Pavle Stojčević 1990-2009.
  • Irinej Gavrilović 2010-

foto: zaječarski muzej

Možda vam se svidi i ...