Grad Zaječar planira izgradnju dve kotlarnice na biomasu. Prvi projekat je mali sistem daljinskog grejanja kapaciteta 0,75 megavata za nekoliko škola, sportsku halu i gradsko pozorište, dok će u okviru drugog dela projekta biti izgrađena kotlarnica u okviru srednjoškolskog centra kapaciteta 2,2 megavata.

U okviru projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, koji sprovodi GIZ, izrađena je Studija snabdevanja drvnom sečkom za Grad Zaječar, koja je pokazala da grad na Timoku može sam da obezbedi funkcionisanje kotlarnice kroz čišćenje ivica puteva, obala reka, žbunja, šiblja.

O projektu je bilo reči na sastanku rukovodstva grada i GIZ-a.

Za funkcionisanje te dve kotlarnice potrebno je oko 3.600 tona drvne sečke godišnje, ali da se upravo za tu svrhu koristi drvna sečka lošijeg kvaliteta. Šta to znači? U ovom regionu postoji dosta šuma, ali postoji i velika tražnja za drvetom boljeg kvaliteta koji se može iskoristiti za ivericu, ogrevno drvo, pelet. Tražnje za lošim drvetom, nema. Nema tražnje za tankim drvetom i onim drvetom koje grad Zaječar sam može da proizvede,

objašnjava Vojislav Milijić iz GIZ-a.

Nadamo se da će za grejnu sezonu 2020/2021. biti puštene u rad obe kotlarnice. I još jednom da razjasnim, Kraljevica se neće seći. Treba napraviti razliku između seče i higijenske seče. Higijenska seča je šiblje koje obraslo između drveća, šbunje, obolelo drveće, koje guši šumu da se razvija, a radiće se i pošumljavanje tamo gde je već ogoljeno drveće ili je ranije sečeno zbog bolesti. Nijedno zdravo drvo na Kraljevici neće biti posečeno,

tvrdi gradonačelnik Boško Ničić.

Kompletan projekat biće narednih dana postavljen na sajt GIZ-a. Neki gradovi u Srbiji već su uz podršku GIZ-a i nemačke vlade sagradili kotlarnice na biomasu. Inače, udeo biomase u energetskom bilansu Srbije je 10 i po procenata.

 

naslovna foto: ilustracija (elektrana na biomasu u Finskoj)