Skupština Srbije počinje raspravu o takozvanim izbornim zakonima. Na dnevnom redu je pet predloga koji su nastali kao deo dogovora vlasti i opozicije i preporuka ODIHR-a. Poslanici će raspravljati o Predlogu zakona o izboru predsednika Republike, o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, o finansiranju političkih aktivnosti i izmeni Zakona o sprečavanju korupcije. Svi ovi zakoni odnose se na poboljšanje izbornih uslova.

Novina u Predlogu zakona o izboru predsednika je to što se redosled kandidata na listi utvrđuje žrebom.

Predlog zakona o izboru narodnih poslanika predviđa transparentniji rad organa za sprovođenje izbora.

Za proglašenje liste nacionalne manjine na lokalnim izborima dvostruko je smanjen broj neophodnih potpisa i za njih ne važi cenzus od tri odsto kako bi dobili mandate.

U Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti navedeno je da fizičko lice političkim subjektima godišnje može da donira najviše 10 prosečnih mesečnih zarada, a pravno lice 30.

Stranke će na početku kampanje dobiti 35 odsto od ukupnih sredstava, a ostalo ako pređu cenzus.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije donose novine u pogledu funkcionerske kampanje. Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke.

Takođe, ne može da koristi javne skupove i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović rekla je da će zakoni ponuditi smernice kako da predstojeći izbori prođu na zakonit način, u demokratskoj atmosferi.

Obradovićeva je poslanicima obrazložila Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima i o izboru predsednika Republike.

Prema njenim rečicma, Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika ne menjaju se suštinski aspekti izbora za narodne poslanike.

Po tom zakonu, Republika Srbija ostaje jedna izborna jedinica, a cenzus ostaje tri odsto, rekla je Obradovićeva.

Istakla je da će za podnošenje izborne liste i dalje biti potrebno 10.000 overenih izjava birača, ali će se uz izbornu listu dostavljati znatno manja količina prateće dokumentacije.

Obradovićeva je navela da se za stranke nacionalnih manjina smanjuje broj potrebnih izjava birača sa 10.000 na 5.000.

Obradovićeva je naglasila da predlozi izbornih zakona unose i značajne novine u pogledu organa nadležnih za sprovođenje izbora.

Sada se, kaže, predlaže formalno uvođenje međuorgana, odnosno davanje značajnih nadležnosti opštinskim i gradskim izbornim komisijama u sprovođenju izbora na republičkom nivou.

“Pred lokalnim izbornim komisijama je veoma ambiciozna dužnost da se aktivno uključe u sprovođenje izbora na republičkom nivou”, rekla je Obradovićeva.

Predlog zakona sadrži i jedno novo rešenje, koje je ishod međustranačkog dijaloga i prema kojem će pravo na predlaganje člana ili zamenika člana RIK-a imati i poslanici koji su izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila broj mandata dovoljan da se obrazuje poslanička grupa, a nisu pristupili nijednoj poslaničkoj grupi.

Sporazumom međustranačkog dijaloga bez posredstva evroparlamentaraca, postignuta je saglasnost da izbore sprovede RIK čiji će stalni sastav biti privremeno proširen sa još šest članova i šest zamenika članova, koje treba da predloži predsednik Narodne skupštine, u skladu sa dogovorom opozicionih učesnika oba međustranačka dijaloga.

Obradovićeva kaže da je sistem zaštite prava dodatno unapređen produžavanjem rokova, pa se tako opšti rok za ulaganje prigovora, sa 24 produžava na 72 sata, a rok za žalbu Upravnom sudu sa 48 takođe na 72 sata.

I za izbore za predsednika Republike će se sprovoditi ista tri nivoa izborne administracije – Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori.

Novina je predlog da se redosled kandidata na listi kandidata, odnosno glasačkom listiću više ne utvrđuje žrebom, već prema redosledu proglašenja.

Predsednika Republike će i dalje moći da predlažu političke stranke i koalicije stranaka, kao i grupe od najmanje 10 građana, a zadržava se i postojeći rok za podnošenje izbornih lista, najkasnije 20 dana pre dana glasanja.

preuzeto: RTS, foto: MDULS/Sanja Knežević