Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti i najavila da će sindrom izgaranja na poslu (takozvani “burnout”) od naredne godine postati dijagnoza, što praktično znači da će zbog premora na poslu zaposleni i zvanično moći da dobiju bolovanje.

Simtomi sindroma izgaranja na poslu mogu da se odraze na sva tri aspekta našeg funkcionisanja – na emotivnom, ponašajnom, na psihološkom i na fizičkom nivou. Sve zavisi od intenziteta na osnovu kojih se određuje stepen ugroženosti.

Od psiho-somatskih simptoma tu su migrene, problemi sa digestivnim traktom, povišen pritisak, pojačano znojenje, ubrzan rad srca i druge zdravstvene tegobe za koje nije utvrđen medicinski uzrok.

Tu su i emotivni psihološki simptomi kao što je anksioznost, depresija, problem sa motivacijom, koncentracijom i slično.

I na kraju ponašajni – poremećaj apetita, bilo pojačan ili smanjen, socijalno povlačenje, izolacija, povećana iritabilnost i tako dalje.

Koliki nivo stresa će neko imati na poslu iskazan na skali od jedan do deset, kako napominje gošća Jutarnjeg programa, prof. dr Aleksandra Đurić, je krajnje individualno u zavisnosti od toga kakve kapacitete određena osoba poseduje da reaguje na stres.

„Naravno da postoje objektivni i organizacioni uslovi koji mogu da doprinesu da se intenzitet stres pojačava, ali zavisi od naših individualnih kapaciteta kako se suočavamo i kako se nosimo sa stresom“, dodaje psihoterapeutkinja.

Moramo da budemo svesni da kada ne možemo da promenimo spoljašnje, objektivne uslove, kao na primer radno vreme, onda moramo da se osvrnemo na sopstvene kapacitete šta možemo da uradimo i kako sebi da pomognemo da se bolje suočavamo sa tim stresom.

Medicinski radnici, piloti, vatogasci, trgovci, učitelji, su takođe u vrhu liste zanimanja koja su izložena sindromu izgaranja na radu, ali profesorka Đurić napominje da ne postoji profesija koja nije izložena sindromu izgaranja jer su se uslovi rada promenili, a naravno i da je pandemija tome dodatno doprinela.

„Način organizacije rada, međuljudski odnosi, vreme koje provodimo u radnoj organizaciji, kao i savremena tehnologija koja je doprinela da mi budemo dostupni malte ne 24 sata“, upozoravaju psihoterapeuti. Kako struktura vremena jako utiče na naše mentalno zdravlje, moramo da napravimo granicu i distancu jer niko ne može 24 sata da bude u radnoj ulozi.