Na sredini Festivala malih pozorišnih formi, gpublika u Zaječaru videla je predstavu ,,Spavaju li ribe” u izvođenju Tigar Teatra iz Zagreba, u kojoj igra glumica Vjera Vidov.
Reč je o komadu koji je nastao prema istoimenom tekstu Jensa Raške, a otvara bolnu temu smrti člana porodice. Devojčica Jana, suočena sa velikom tugom nakon smrti svoga brata, postavlja brojna pitanja svojoj porodici, jer se ne može praviti da se ništa nije dogodilo. Ona stalno dolazi na groblje jer je to jedino mesto na kome ona sa njim može komunicirati i reći mu zapravo koliko on njoj nedostaje. Šta se sve događa u našim mislima kada izgubimo blisku osobu? Možemo li zaustaviti misli ili smo, baš poput spavajućih riba, u stalnom misaonom pokretu? To su pitanja koja postavljaju deca , a od odraslih se očekuje da pronađu pravi odgovor.
Tema je izuzetno teška. Jer svaki put kada govorimo o smrti, niko o tome ne voli da priča i svi nešto skrivaju. I decu stalno lažemo na ovu temu pa zato oni imaju iskrivljenu sliku. Кada govorimo o smrti pričamo zapravo i o životu, jer su to dve strane iste medalje. Jako mi je bilo teško da igram devojčicu od deset godina jer se bližim četrdesetosmoj. Dečja razmišljanja su puno jednostavnija dok ih mi odrasli ne otrujemo neistinitim informacijama. Najmlađa publika uvek dobro reaguje na ovu predstavu i prate je u potpunoj tišini i sa mnogo suza. Ovo je izuzetno emotivna monodrama koja me uvek iscrpi na jedan pozitivan način. I plačem tokom predstave i ja, mada nikada ne znam gde će emocija izaći – to sam prepustila svom unutrašnjem osećaju. Čast mi je što sam deo jednog ovakvog festivala koje nosi ime Zorana Radmilovića. Pozdravljam ideju malih formi jer publika tako može videti da i ove male nasuprot velikih nisu manje vredne,
rekla je glumica Vjera Vidov.
Inače monodrama ,,Spavaju li ribe” je novijeg datuma i do sada je igrana tek nekoliko puta, a ovo je prvi festival na kome nastupa. Ovu predstavu u čijem podnaslovu stoji da je reč o ,,komadu koji se bavi malim i velikim značajnim životnim pitanjima” režirao je Robert Raponja a kompozitor je bio Igor Кarlić.
Foto: Tatjana Galić Zetović
