Ne pamtim da sam ikada videla lepšu sliku sa sportskog terena, posebno ne sa evropske sportske scene na kojoj igraju i naši klubovi, od one koju smo sinoć poslali u svet.

Oko pet hiljada navijača bodrilo je “Partizan” čitavih 90 i nešto minuta, od prvog do poslednjeg zvižduka sudijske pištaljke.

Bez incidenata, ružnog skandiranja, tuče, baklji, psovki, vređanja, dobacivanja, međusobnih svađa i koškanja.

Bolju i iskreniju publiku igrači nisu mogli ni da požele.

“Partizan” je zbog rasizma bio kažnjen igranjem pred praznim tribinama, ali su se crno-beli pozvali na član 73 H (DR) po kome članovi mladih selekcija do 14 godina mogu da prisustvuju utakmici.

Klinci su iz cele Srbije dovedeni u Beograd da bodre vicešampiona srpske lige u pohodu na Evropu i pomognu da pobedom nad norveškim klubom “Molde” napravi prvi od dva ključna koraka ka plasmanu u grupnu fazu Lige Evrope. 

Za većinu njih ovo je bio doživljaj za pamćenje, prilika koja se retko pruža.

I nije bilo važno za koji klub privatno navijaju, jer su “Partizan” bodrili svim srcem. Sa crnim i belim balonima, zastavama kluba, nasmejani i rasploženi, bili su najiskrenija i najvatrenija publika.

Osim lepe i nesvakidašnje slike koja je iz Beograda poslata u svet, ovo je bila i snažna poruka i opomena za odrasle.

Deca su nam održala lekciju o sportskom i fer ponašanju, o toleranciji i uzajmanom uvažavanju.

Mali navijači pokazali su nam kako imaju veliko srce i kako se navija za svoj tim, za svoju zemlju.

Koliko je nesvakidašnja podrška sa tribina doprinela pobedi “Partizana” možemo samo da nagađamo, ali je sasvim sigurno da u boljoj atmosferi, uz toliko ljubavi i iskrene podrške, nikada pre nisu igrali.

Možda i za našu budućnost ima nade…

tekst preuzet sa Bloga Novo jutro, naslovna foto: FK Partizan