Zaječarskom premijerom studentskog filma “Prva uloga” Stevana Vojvodića i mini koncertom mlade Zaječarke Lene Stamenković, sinoć je u Pozorištu “Zoran Radmilović” priređeno još jedno humanitarno veče za lečenje devojčice Lenke Ljubisavljević. Osim uplata SMS-om i kutija za novac, u holu su se nakon projekcije prodavale majice sa likom Zorana Radmilovića, čiji je prihod takođe namenjen maloj Lenki.

“Prva uloga” autora Stevana Vojvodića iz Zaječara, studenta treće godine televizijske i filmske produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, premijerno je prikazana u sali zaječarskog pozorišta. Film je ostvarenje studenata glume, produkcij,e kamere, montaže i zvuka, a u njemu igraju i zaječarski glumci Miloš Tanasković i Vujadin Milošević.

Film prati bezbrižna školske dane dva prijatelja u malom gradu u unutrašnjosti koji se spremaju za debitantski nastup u đačkoj predstavi. Sticaj okolnosti je bio presudan da prva uloga svakome od njih odredi životni put i da jugoslovenska pozorišna i filmska scena dobija jednog od najvećih glumaca. Publika na samom kraju otkriva da je to Zoran Radmilović što dodatno daje emotivni ton celom događaju.

Sa ništa manje emocija, premijeru je doživeo i jedini živi akter priče, devedesetogodišnji Dragoljub Šarčević.

Prva uloga mi je bila sa Radmilovićem na sceni, a evo i sada poslednja u filmu o njemu. Nigde nije zabeleženo  da su prvi Zoranovi  glumački radovi krenuli su iz zaječarske Gimnazije i da smo sa tom predstavom “Odrpanci” osvojili  prvu nagradu na takmičenju sa raznim školama, priseća se Šarčević, jedan od najboljih Zoranovih školskih drugara.

Ekipa koja je realizovala film zadovoljna je reakcijama publike kao i željom sugrađana da pomognu humanitarnu akciju za malu Lenku.

Film je, mogu slobodno da kažem, zaječarski jer su ga uglavnom radili Zaječarci i zato mi je izuzetno drago što ga je publika toplo prihvatila. Naročito pto je ovo drugačija priča o Radmiloviću. Svi ga znaju kao boema, čoveka koji je voleo kafanu, bio duhovit i šarmantan, ali ne znaju kako je počeo. Zato mi je bilo zanimljivo da da ispričam priču koju sam i ja srećom čuo. I s druge strane bila je to velika odgovornost, mesecima sam istraživao o njemu, odslušao sve moguće intervjue a nema ih puno jer on nije bio čovek koji je voleo da se eksponira, slušao sam šta drugi glumce koje govore o njemu… i onda sam pred početak snimanja ima ogroman strah i delimu da li imam pravo da radim film o njemu, da li je i redu da moj prvi film bude o njemu, kako ću da ga prikažem…Bila je velika odgovornost i ja sam se baš usredsredio na rad. Misli da je ovo sao nešto što može da se doda njegovom opusu, kaže nam autor Stevan Vojvodić.

Radili smo film o čoveku koga nismo imali prilike da upoznamo ali je on živa legenda u našem grad i čuli smo toliko priča o njemu, kao da smo ga poznavali…a ova priča se najviše dopala Stevanu koji je pretočio u scenario a potom i ekranizovao, objašnjava producent Nikola Koki Petrović,  student prve godine produkcije.