Notice: Undefined index: avada-menu in /www/webvol10/hv/ckpibacrs5575nt/zajecarskahronika.rs/public_html/wp-content/themes/Divi/includes/builder/feature/JQueryBody.php on line 249

Notice: Undefined index: avada-header in /www/webvol10/hv/ckpibacrs5575nt/zajecarskahronika.rs/public_html/wp-content/themes/Divi/includes/builder/feature/JQueryBody.php on line 249

Svečarska atmosfera, zvuci fanfara, podignuta festivalska zastava i gromoglasna Šesta rukovet, sve u čast kompozitoru Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, označili su početak praznika muzike u Negotinu, 55.Festivala “Mokranjčevi dani”.

Prve večeri po tradiciji održano je natpevavanje horova, a pobednik je Hor “Mokranjac” iz Beograda, sa dirigentom Katarinom Stanković, u konkurenciji sa Leskovačkim crkvenim pevačkim društvom Branko, Kragujevačkim pevačkim društvom i Horom Bačkih pevača iz Vrbasa.

Festival je, u dvorištu rodne kuće velikana Negotina, otvorila Danijela Vanušić, pomoćnica ministra kulture i informisanja za sektor kulturnog nasleđa i digitalizacije.

“Mokranjčevi dani, muzički i kulturni festival od najvišeg značaja za srpsku kulturu zauzima izuzetno važno mesto u godišnjem kalendaru kulturnih dešavanja u Srbiji. Ministarstvo kulture i informisanja na svaki način podržava institucije i događaje koji doprinose kulturnom razvitku naše države i našeg naroda, koji premošćuje razlike i povezuje različite kulture i događaje i promoviše prave i proverene vrednosti. Mokranjčevi dani čuvaju sećanje na velikana srpske muzike i povezuje tradicionalne i savremeno srpsko stvaralaštvo od značaja za srpsku kulturu”, istakla je Danijela Vanušić, pomoćnica ministra kulture i informisanja.

Svečanost otvaranja Festivala “Mokranjčevi dani” koji po 55. put dostojno promoviše bogato i neprolazno Mokranjčevo i srpsko muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo, počela je polaganjem cveća na spomenik slavnog kompozitora.

Primadona Radmila Smiljanić, besednik 55.”Mokranjčevih dana”, uputila je snažnu poruku srpskoj muzičkoj javnosti.

“Ukazali ste mi i veliku čast i poverenje, da vam se obratim sa nekoliko reči i time otvorim ovaj već tradicionalni i značajni Festival veoma dragocen za nas, jer je jedan od retkih koji održava plemenitu nameru očuvanja našeg narodnog autentičnog melosa koju je Stevan Stojanović Mokranjac sa mnogo posvećenja sakupio, obradio i sačuvao od zaborava. O zaista sjajnom Mokranjcu je baš na ovom lepom mestu toliko toga rečeno i to od strane daleko stručnijih persona od mene, pa mislim da je sasvim suvišno detaljnije se baviti njegovim likom i delom. Ovde smo imali i imaćemo još mnogo prilika da uživamo u njegovim sjajnim delima – rukovetima, liturgiji i sveukupnom opusu. Prema tome, bolje je da to što bismo o njemu pričali prepustimo muzici. Ona je rečitija i blagougodnija za slušanje. Dozvolite mi da vam ovom prilikom ispričam svoja lična iskustva sa interpretiranjem kompozicija Stevana Mokranjca. Već sa samim polaskom u školu otkrili su moj talenat za pevanjem i odmah me “stprpali” u školski hor i to naravno ovako krupnu, smestili me u poslednji red – da se manje vidim, a i čujem jer sam bila grlata i štrčala mimo ostalih. Ništa to meni nije smetalo da ne uživam u njegovim rukovetima. Uživala sam jedva čekajući probe hora. Odmah me je osvojila pesma “Pušči me”, iako nije pisana u sopranskoj lagi. Zato je tu bila “Biljana platno beleše”, divna pesma gde sam mogla da se raspevam, ali i tu malo žalila što na visinama nisam mogla da pustim ceo glas, stalno su me sputavali. Tokom školovanja sam pevala u studentskom horu “Tone Tomšić” iz Ljubljane, a uporedo i u Komornom zboru RT Ljubljana. Tamo smo mnogo snimali, između ostalog i Mokranjčeve rukoveti. Inače, svim srcem podržavam amaterizam, odnosno horsko pevanje i drugovanje. Zahvaljujući svojim roditeljima, inače muzičarima, u našoj kući se živelo od muzike i za muziku. Baš se hvalim, ali moram još samo da dodam – pošto se nalazimo u Negotinu, da je i moja sjajna studentkinja Iva Mrvoš, Negotinka, kojom se ponosim. Sad živi u Beču i vodi hor pri našoj crkvi. Divim se Hajduk Veljku i iznad svih Mokranjcu i molim Boga da ovaj festival još dugo živi i ponovo zablista punim sjajem kada konačno pobedimo kovid. Izražavam svoje divljenje organizaciji ovog festivala u nenormalnim uslovima, a divim se i učesnicima horova koji su skupili hrabrost da dođu, kao i njihovim dirigentima. Divim se i publici, poštovaocima dela velikog Mokranjca, kojim se zahvalni ponosimo”,  reči su Radmile Smiljanić.

Tradicionalno, svečanost otvaranja Festivala završena je izvođenjem Šeste Mokranjčeve rukoveti, ovoga puta u zajedničkom nastupu Hora Sveti Stefan Dečanski iz Novog Sada i negotinskih horova, pod vođstvom Tamare Adamov Petijević.

Preuzeto sa sajta Doma kulture Negotin

FOTO: FB Klub Doma Kulture Negotin