Turizam na Santoriniju cveta, baš kao i bilje koji raste iz ove crne, magmatske zemlje. Ljudi različitih nacionalnosti doživljavaju ovo ostrvo kao jednu od najlepših svetskih destinacija.

Nekada u toku dana, kada pristignu poznate svetske krstarice Mediterana, Santorini poseti i po dva miliona ljudi. Neverovatno, zar ne, ali to je stvarno tako!

U sokacima glavnog grada Fire čekate i po deset sekundi da bi se pomerili jedan korak. Turisti šetaju i razgledaju! Oni, koji su dubljih džepova, kupuju i ono što nisu ni planirali, počevši od zlata, pa do malih svetlećih suvenir-kućica, obojenih u plavo belu boju, koja je zakonom obavezujuća za krečenje kuća na svim grčkim ostrvima u oblasti Kiklades, gde spada i Santorini. Oni koji su na Klifu, odnosno Kalderi, bogatiji su od onih koji su u apartmanima na obalskom delu ostrva, u selima Kamari, Perisa, Perivolos ili Monolitos. Ali svi šetaju. U mom kraju, odakle se pruža pogled koji ostavlja bez daha, najviše ih je kad sunce zalazi jer ste uzalud dolazili na ostrvo ako tu lepotu ne ovekovečite na fotografijama. Tokom dana susretnem na hiljade njih.

Najinteresantniji su mi Kinezi, odeveni u poliester ili najlon odeću, uglavnom crne boje(?) i sa kišobranom, kao neizostavnim zaštitnim faktorom od sunčevih zraka. Nije mi jasno šta bi sa kineskom svilom bogatog kolorita ili odećom svetlih boja?!

Tu su i Amerikanci, koji u kežual odeći odlaze u najskuplje restorane na obedovanje ili ispijanje mnogobrojnih koktela. Uglavnom se vraćaju kasno noću, opijeni pićem i činjenicom da su dolaskom na Santorini ostvarili jedan od svojih snova!

Ima i Nemaca, upornih šetača na duže staze, ali kulturnih i suzdržanih u izražavanju impresija.
Najotkačeniji su Englezi i Australijanci, koji se noću nalivaju alkoholom, a u najgorem i najtoplijem delu dana od 12 do 14 sati neumorno džogiraju uličicama sa bezbroj stepenica, pokazujući drugima da ni na odmoru ne odustaju od svog kobajagi disciplinovanog načina života.
Neizostavni posetioci, i to u velikom broju, naročito u avgustu kad imaju državni godišnji odmor, Feragusto, jesu Italijani. Budu ili zaljubljeni parovi ili čitave porodice, od babe do beba. Svi su uglavnom besprekorno obučeni i uvek bučni.

Grci, oni malo bogatiji, jer je Santorini izuzetno skupo ostrvo, su najopušteniji i uvek spremni za razgovor i šalu! Tu su i Rusi, koji prateći modne trendove, obavezno nose firmiranu odeći najpoznatijih svetskih kreatora.

Čula sam jedan mladi zaljubljeni par kako govori slovenački, kao i majku i ćerku koje na maternjem hrvatskom razgovaraju podjednako dobro kao i na engleskom sa američkim naglaskom. Od Srba ni traga ni glasa, za sada!

U svakom slučaju, sve i svašta se dešava tokom dana. Danas su, na primer, kod mene sele da odmore majka i ćerka iz Kine. Ponudile su mi energetska zrnca braon boje, vrlo interesantnog ukusa. Bila je to mešavina drevnih kineskih lekovitih korena i semenki trava, čudnog mirisa imalina ili tigrove masti. Nisam bila gladna sledeća četiri sata.

Onda su tu i dve starije gospođe iz Amerike, grčkog porekla. Mnogo su slatke! Došle su pre tri dana i na grčkom proklinjale sve i svašta jer ima mnogo stepenica koje su za njih naporne. Kako prolaze dani, odlaze i vraćaju se sve razdraganije što su ovde, jer kako kažu, Grčka, a posebno Santorini, jesu dar od Boga! Popiju i po koji uzo i onda se smeju kao šiparice, prepričavajući mi svoje dogodovštine.

Sve u svemu, posebnu draž ovom divnom grčkom dragulju daje upravo ta mnogobrojnost i raznolikost turista sa raznih krajeva sveta.

preuzeto: Blog Novo jutro ( autor Suzana Spasić Stamatelatos)