Pračovek iz Lepenskog vira oživeo je posle 10.000 godina! Naravno, ne stvarno ali su naši naučnici predvođeni arheologom Sofijom Stefanović uspeli uz pomoć „metahuman” tehnologije da vrate u život pračoveka koji je boravio na našim prostorima.
Ovaj neverovatan poduhvat predstavljen je u Dubaiju na svetskoj izložbi „Ekspo 2020”, a svi oni koji narednih meseci budu posetili paviljon Srbije moći će putem aplikacije na telefonu da razmene emocije sa čovekom iz naše daleke prošlosti.
Srpski naučnici prvi su uspeli da uz pomoć informacija skrivenih u kostima, naprave virtuelnog čoveka koji se ponaša isto kao I naš daleki predak. Uz pomoć Metahuman i Unreal engine tehnologije njegovo lice je autentično, realistično i trodimenzionalno, tako da je slika praistorijskog čoveka koji je živeo na obali Dunava u blizini Donjeg Milanovca pre 10 milenijuma, obišla svet u tren oka.
Uspeli smo da ostvarimo san, jer do sada nikada nismo mogli da vidimo praistorijskog čoveka kako se smeje, ljuti ili pokazuje neka svoja druga osećanja. Mogu da kažem da je ovo početak jednog novog ljudskog doba, jer do sada je prošlost razumevana samo na osnovu predmeta, kaže arheolog Sofija Stefanović, kreativna ambasadorka platforme “Srbija stvara”
Lepenski Vir predstavlja ostatke najstarijeg sedelačkog naselja u Evropi. Ovi praistorijski ljudi prvi su graditelji na starom kontinentu,a trapezoidne primitivne kuće krasile su figure njihovih božanstava, najstarije kamene sculpture na tlu Evrope. Do otkrića lokaliteta I kulture koja je zapanjila svet došlo je tokom istraživanja na Đerdapu. Tokom arheoloških iskopavanja otkriveno je sedam faza naselja i 136 objekata, a najveće zasluge za otkriće pripadaju arheologu Dragoslavu Srejoviću.
Nakon izgradnje brane na Dunavu za Hidroelektranu „Đerdap I“, naselje je premešteno na viši nivo kako ne bi bilo potopljeno. U okviru lokaliteta sagrađen je centar za posetioce koji pod svojom kupolom čuva ostatke kulturnog središta praistorijskog sveta.
Antropološke analize skeletal pronađenog na Lepenskom viru pokazale su da je ova osoba živela oko 55 godina, da je bila visoka 178 cm i teška oko 70 kilograma.
Interakciju sa autentičnim, pokretnim 3D licem ovog praistorijskog čoveka može se ostvariti pomoću moblinog telefona sve do marta, kada se izložba završava.
Ovo dostignuće srpskih naučnika doprineće boljoj razumavanju I interpretaciji ljudske prošlosti.
Za forenzičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje bio je zadužen Oscar Nilson, stručnjak iz Švedske. Jugoslav Pendić, sa Instituta Biosens u Novom Sadu bio je zadužen za 3D skeniranje lobanje i izradu štampane verzije lobanje na kojoj je vršena rekonstrukcija, kao i za izradu 3D modela rekonstruisanog lica, dok je Milica Tomić iz Beograda bila je zadužena za pokretanje biokinetičkog modela u Unreal Engin-u.
