U okviru manifestacije Mart, mesec srpskog jezika, u organizaciji Društva za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Кatedrom za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, organizovan je konkurs na koji su učenici slali svoje predloge za najlepše reči srpskog jezika. Učenici različitih uzrasta, od onih koji pohađaju peti razred osnovne škole do onih koji završavaju srednju školu, slali su na adresu Društva za srpski jezik izabrane reči koje smatraju najlepšim u srpskom jeziku prema njihovom značenju, zvučanju, građenju, simbolici ili prema dragoj uspomeni na one svoje bližnje od kojih su ih čuli.

Stiglo je 905 predloga, a tročlana Кomisija, koju su sačinjavale prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Vesna Lompar i msr Vesna Nikolić, izabrale su reč praskozorje kao najlepšu od onih koje su pristigle na konkurs.

Praskozorje je slovenska reč koja označava vreme pred izlazak sunca, kad zora praska, puca. Ova slika vidljiva je i u složenoj tvorbenoj strukturi te imenice. Reč nosi duboku simboliku rađanja, početka i nade. U obrazloženju svoje odluke učenici su pisali da im se čini kao „da puca, uz prasak, ljuska dana koji se rađa”, da reč označava „početak nečeg novog, lepog i iskričavog”, kao i da se praskozorje odnosi na „novi dan, novi početak i povratak svetlosti nakon tame”, dok su neki zapazili da ta „jedna reč opisuje toliko mnogo”.

U užem izboru našle su se i rečiblagodat, blagouhan, blagovanje (jer su zbog uzvišenosti prideva blagu njihovom sastavu bile među najbrojnijim tvorenicama u srpskoslovenskom jeziku), nigdenigdina (zbog velikog ekspresivnog naboja), vatra (zato što spada u imenice koje imaju najviše značenja u srpskom jeziku), preumljenje (zbog toga što preumljenje sledi nakon iskrenog pokajanja), mrkosvestica (zato što se razlikuje od opštepoznate nesvestice).

Među rečima koje su se mnogo puta ponovile kao najlepše nalaze se ljubav, porodica, majka, što svedoči o tome da naša deca, uprkos svemu, drže do pravih vrednosti.