U okviru obeležavanja Dana pozorišta, u foajeu zaječarkog teatra promovisana je knjiga poezije i poetske proze „Ginko logorejaˮ, Ane Bretšnajder, glumice zaječarskog pozorišta u izdanju Ustanove Narodno pozorište Timočke krajine-Centar za kulturu “Zoran Radmilović”.
U predgovoru koji je za književni prvenac ove multitalentovane umetnice napisao književnik i direktor „Bitef teatra“ Miloš Latinović, pored ostalog piše:
„Ana Bretšnajder u svojoj knjizi jasno poručuje da njen život jeste pozorište (miris pozorišta nikada nije isti) – javna stvar, mimikrija i prepoznavanje, ali u njoj tinja plamen poetese koja uočava, sagledava i saopštava nepatvorene istine intime.
Tematski zbirka „Ginko Logoreja“ je veoma razuđena, jer pesme Ane Bretšnajder su posvete detinjstvu, ali i turobne istine o ljudima, gradovima, događajima.
Zbirka poezije, s proznim proplamsajima, „Ginko Logorejaˮ predstavljanje je autora od kojeg treba očekivati još iznenađenja.ˮ
Na pitanje moderatora promocije, profesora Stevana Jovanovića, kako nastaje pesma, Ana Bretšnajder je pored ostalog odgovorila da stihovi nastaju nenadano ali i da umeju da joj „pobegnuˮ.
„Imam utisak da meni sve nešto beži. Pojavi se prvi stih usred nečega.Recimo legnem da spavam i taman samo što nisam zaspala pojavi se prvi stih i on meni već nešto znači. Pojavi se drugi i dok ne pobegne, pošto ja baš i ne pamtim svoju poeziju i ne znam napamet ,ja ustanem, razbudim se i zapišem to pa onda nastane cela pesma. Desi se i da pesma „pobegneˮ ako sam, na primer, negde na ulici i pada kiša pa ne mogu da zabeležim.ˮ
Knjiga je podeljena u četiri celine:“ Rastem da ne porastemˮ, „Hroničarka bremenaˮ, Po obodima stvarnostiˮ i „Naglas u sebiˮ.
Stihove iz Anine knjige govorili su glumci zaječarskog teatra: Branislav Mijatović, Nataša Petrović, Miloš Tanasković, Predrag Grbić, Marija Stanković, Ivana Bartunjak , Jelena Rajić i sama autorka.
Bilo je to poetsko veče u kome je publika neizmerno uživala. Kako u stihu reče profesor Stevan Jovanović: „Pesma je proglumila jer je Ana tako naumila“.