Šampion u powerliftingu Saša Cvetković: Rezultati veći od snova

Zaječarac  Saša Cvetković svetski je i balkanski šamion, kao i evropski vicešampion u powerliftingu u svojoj kategoriji.

Do pre tri godine nije ni razmišljao o takmičenjima, a kamoli o medaljama i pobedničkom postolju. Kao što se mnoge važne stvari u životu dogode slučajno, tako se i on slučajno upustio u takmičarske vode.  Ali uspeh nije došao slučajno, već upornim, istrajnim i disciplinovanim radom, ljubavlju i požrtvovanjem.

Sport mu je oduvek bio glavna preokupacija, punih 12 godina bavio se košarkom,  tako da je Fakultet fizičke kulture bio logičan izbor.

Već 1995. godine drži prvu teretanu u Euroclubu na Kraljevici, a godinu dana kasnije, po završetku studija, otvara svoju.

Trenira za svoju dušu. Kako je visok i krupan, smatra da mu odgovaraju discipline u kojima je potrebna snaga, ali su “mrtvo dizanje”, “dubinski čučanj” ili pravilan “benč pres” nešto čemu ne pridaje veliku važnost. A i što bi, ne takmiči se.

Saša Cvetković i Nadica Gojković

Moja prijateljica Nadica Gojković, koja je decembra 2016. godine na prvom powerlifting takmičenju, bez ikakvog prethodnog iskustva i sa više od 40 godina, osvojila prvo mesto i državni rekord, nagovara me da joj se marta 2017. godine pridružim na Svetskom kupu u Sarajevu.  Ja, već na pragu 47. godine i bez ijednog zvaničnog nastupa bilo gde pre toga, maltene bez poznavanja tačnih pravila u disciplinama u kojima ću se takmičiti, ipak pristajem da oprobam snagu sa takmičarima iz celog sveta. Čisto da vidim gde sam i da li to što redovno treniram nešto vredi. Pred put u Bosnu i Hercegovinu pripremam se sa Nadicom i njenim trenerom Milošem Savićem. Sve deluje tako nestvarno. I nedostižno.  

 Međutim, koliko god to neverovatno bilo, osvajam Svetski kup i postajem šampion u kategoriji M1 do 110 kg, od 45 do 50 godina, u GPC Federaciji. Postavljam i novi državni rekord,

otkriva Cvetković za “Zaječarsku hroniku”.

Zlato na svetskom kupu i državni rekord za nekoga ko se prvi put takmiči, i to u već srednjim godinama, više je od sna. Raduju se prijatelji i rodbina, kolege sportisti, ali zaječarska sportska javnost ćuti.

Uspeh u Sarajevu pruža mu polet za Svetsko prvenstvo u Češkoj, u septembru iste godine.  Rezultat u totalu je za čak 17 kilograma bolji,a već pri prvom pokušaju u mrtvom dizanju postavlja svetski rekord od 277,5 kg. Neiskustvo uzima danak, tako da usred takmičenja doživljava tešku povredu, puca mu biceps. Uprkos tome osvaja srebrnu medalju.

Povreda je bila teška i bolna. Sa otokom i bolovima vozio sam automobil 1.400 km do Zaječara. Od fizičkog stanja bilo je gore moje mentalno stanje. Oporavak je bio spor i dug, celih 6 meseci bio sam potpuno van stroja, depresivan i nisam uopšte želeo da treniram.   Onda sam jednog jutra rešio da pobedim sebe. Ako sam mogao da osvojim medalje u konkurenciji takmičara svetske klase, mogu da se izborim i sa povredama ruke i duše. Napravio sam dugoročni program treninga i počeo da treniram sam.       

Da čovek i ne sluti kakve su sve njegove mogućnosti i koliku snagu ima u sebi, pre svega mentalnu, uverio sam se vrlo brzo. Posle šest meseci već sam bio na svetskom tronu. U septembru 2018. godine na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj osvajam zlato i postajem šampion u kategoriji od 110 do 125 kilograma.      

      

Već mesec dana kasnije, na Balkanskom prventvu u Beogradu, koje je najznačajnije takmičenje u powerliftingu ikada održano u Srbiji, ponovo osvajam prvo mesto. Nakon svetske titule, imam i balkansku, ali i total od čak 650 kilograma.  Značajno je i to što je Balkansko prvenstvo održano u IPF Federaciji u kojoj je obavezna doping kontrola, tako da takmičari vrhunske rezultate postižu na osnovu forme i snage, a ne hemije,

kaže Cvetković.

Izričito je protiv suplemenata i steroida. Smatra da se dobro isplaniranim dugoročnim programom treninga i izbalansiranom ishranom mogu postići vrhunski rezultati. Kroz smeh dodaje da svakog dana pojede 300 g slanine i po 10 jaja, a odmor i oporavak su od presudnog značaja. Ne trenira svakodnevno, već tri do četiri dana nedeljno, pridržavajući se programa koji je, osluškujući svoje telo, sam napravio.

Da bih poboljšao trenažne performanse i  trenirao sa vrhunskom opremom nisam žalio novac da kupim međunarodno priznatu IPF takmičarsku šipku švedskog proizvođača ELEIKO, od legalnog distributera ELEIKO u Beogradu. Kada sam ih kontaktirao, rekli su mi da nisu mogli da prodaju ni jednu jedinu šipku,  jer i mnogo bogatiji klubovi nisu hteli ni da pomisle da plate 1.200 evra. Ali je zaista vrhunska šipka za vrhunske treninge i neverovatnu stimulaciju,

otkriva za “Zaječarsku hroniku”.

Zbog unutrašnjih problema u nacionalnoj IPF asocijaciji, kojoj se u međuvremenu pridružio, na takmičenje je ovog proleća neplanirano otišao ponovo pod okriljem GPC Federacije.

Bilo je to Evropsko prvenstvo, održano prošlog meseca u Mađarskoj.  Sa rezultatom u totalu 705 kg ( čučanj- 260 kg, benč-157,5 kg, mrtvo dizanje-287.5 kg) oborio sam svoj lični rekord, ali mi je zlato izmaklo za 5 kg, tako da je titula pripala Mađaru Bognaru Ištvanu, a meni srebrna medalja. Svoj rezultat sam popravio za 50 kg, tako da sam ostvarenim bio i više nego zadovoljan,

iskren je Cvetković.

Kako su sportska pravila veoma jasna i stroga, na nekom takmičenju u IPF federaciji može učestvovati tek nakon godinu dana od poslednjeg nadmetanja za GPC, tako da je pre dve nedelje morao da propusti Svetsko prvenstvo u Švedskoj.

Ovo takmičenje ući će u anale srpskog powerliftinga jer je Srbija prvi put osvojila medalju. Naime, Milan Smiljanić, predsednik Powerliftinga Srbije je  u kategoriji 120+ osvojio zlatno mesto u čučnju i benč presu, kao i bronzu u mrtvom dizanju, što mu je u ukupnom plasmanu donelo drugo mesto na svetu i srebro.

Sa totalom od 705 kilograma, da je otišao, Cvetković bi “ladno” osvojio bronzanu medalju i to kao najstariji takmičar u svojoj kategoriji.

Ne žalim. Iskreno, mislio sam da ću ja Srbiji doneti prvu medalju sa nekog IPF Svetskog prvenstva, sa strogom doping kotrolom, jer sam već ranije odlučio da će to biti kada napunim 50 godina i pređem u M2 kategoriju, nakon jula 2020. godine. Smiljanić me je preduhitrio, ali sam uveren da narednog leta u Južnoafričkoj Republici osvajam jedno od prva tri mesta. Radiću na tome da popravim total,

otkriva Saša za “Zaječarsku hroniku”.

Smatra da će Ministarstvo sporta umeti da vrednuje medalje sa ovako važnih takmičenja i da će pomoći vrhunskim sportistima u powerliftingu u koje, uz Smiljanića skromno ubraja i sebe.

Raduje ga što  je powerlifting u ekspanziji i što se sve više mladih interesuje za ovaj sport snage. Izdvaja mladog Nikolu Bankovića, sa kojim povremeno radi, i koji se okitio mnogim medaljama i šampionskim titulama.

Saša Cvetković i Nikola Banković

Objašnjava da bez zdravog tela nema ni zdravog duha, a da je mentalna snaga ono što čoveka podstiče na vrhunske rezultate. Svojim primerom je pokazao da nikada nije kasno da čovek ostvari svoje snove, čak i kada prevazilaze sva očekivanja.