Dodelom priznanja večeras je spuštena zavesa na 28. Zoranove dane.

Žiri 28.Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu : Nebojša Bradić, predsednik, Duško Ljuština, član i Dr Miroslav Radonjić,član, doneo je odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Radetu Šerbedžiji za ulogu Džordža u predstavi „Кo se boji Virdžinije Vulf“ po tekstu Edvarda Olbija u režiji Lenke Udovički i produkciji Кazališta „Ulisses“, Zagreb i Beogradskog dramskog pozorišta.

Obrazlažući nagradu predsednik žirija Nebojša Bradić je istakao Virtouzna i suptilna, pročišćena do suštine, glumačka igra Radeta Šerbedžije duboko promišlja društvo i svet u kome živimo i umiremo.

Laureat festivala Rade Šerbedžija obratio se putem video linka.

Zahvaljujem se na veličanstvenoj nagradi koja nosi ime mog prijatelja, jednog od najvećih glumaca na ovim našim prostorima, Zorana Radmilovića. Žao mi je što neću biti večeras sa vama na zatvaranju festivala jer imam koncerte u Sloveniji i Zagrebu. Ali kao da sam s vama. Popićemo čašu vina da nazdravimo festivalu, da nazdravimo umetnosti da vam se zahvalim, i žiriji i publici pozorišnog festivala u Zaječaru. I mojoj rediteljici i svim mojim prijateljima sa kojima sam napravio predstavu „Ko se boji Virdžinije Vulf?
A šta da kažem u času primanja nagrade. Citiraću Bertolda Brehta koji je rekao pred II svetski rat – zaista živimo u teškim vremenima. Da i mi zaista živimo u teškim, možda najtežim vremenima ove civilizacije. Svedoci smo užanih ekoloških katastrofa sa kojima se susreće ova naša planeta, svedoci smo nepravednih ratova koji uzimaju nevine živote, svedoci smo užasnih korpucija, svedoci smo bede i nemaštine u kojoj živimo i koju naš narod vidi. Šta mora umetnost? Mora biti hrabra, mora biti odvažna, mora svetu pokazati njegovo lice i naličje i vlast prisiliti da se pogleda u ogledalo. Moramo praviti hrabre, umetničke projekte, samim tim braniti svoj narod, svoju naciju, svoje ljude. Da izdrže, da pobede zlo oko njih, da prave jedan dostojanstveniji život za svoju decu. Život koji ovaj narod zaslužuje, sećajući se divnih Nikole Tesle, Branka Miljkovića, Ivana Gorana Kovačića. Živjeli. Ne dajte se!

rekao je Šerbedžija.

Žiri u istom sastavu doneo je odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Кo se boji Virdžinije Vulf“ Кazališta „Ulisses“ i Beogradskog dramskog pozorišta.

Scenografija Stefano Кatunara i kostimi Bjanke Adžić Ursulov pružili su pravi umetnički doživljaj, dali preciznu atmosferu za odličnu predstavu „Кo se boji Virdžinije Vulf”, stoji u obrazloženju žirija.

Najbolja predstava po izboru publike, sa prosečnom ocenom 9,54, je predstava „Sjećaš li se Doli Bel“ Abdulaha Sidrana u režiji Kokana Mladenovića, u izvođenju ansambla Kamernog teatra 55 iz Sarajeva.

Nagrada će biti uručena početkom novembra,a upravnik teatra Emir Hadžihafizbegović uputio je pismo zahvalnosti koje je pročitao umetnički rukovodilac pozorišta Miloš Đuričić.

Dragi prijatelji, neopisiva je radost kada glumac na sceni doživi ovaciju publike, kao nagradu za svoj trud i rad na nekoj ulozi, predstavi, komadu. Još je veća radost kada stručni ljudi i kolege prepoznaju i one tanane detalje vezane za našu struku, pa i to nagrade i daju mu vrijednost. Međutim, mislim da je najveća radost za jedan teatar i za jedan ansambl, dakle za sve one koji se vide i ne vide na sceni, kada predstava osvoji nagradu publike, a pogotovo na jednom ovako značajnom i velikom festivalu kao što je ovaj. Ovo je naša kolektivna pobjeda i kolektivna radost koju dijelimo zajedno sa rediteljem Kokanom Mladenovićem.
“Doli Bel” je rezultat plemenitog, posvećenog i krajnje umjetničkog odnosa prema poslu i ta sarajevska priča iz 60-tih godina prošlog vijeka nikoga sa ovih naših zajedničkih prostora ne ostavlja ravnodušnim. Radeći na predstavi trudili smo se teatru vratiti ono opće mjesto koje mu u kulturi naših društvenih konteksta pripada, a koje je padom sistema vrijednosti zadnjih nekoliko desetljeća ozbiljno narušeno. Teatar je od stare Grčke pa naovamo, uvijek imao dva zadatka. Da otvara probleme i da popravlja ljude. Ako otvori problem, to je već bio uspjeh, a ako još popravi čovjeka – to je trijumf teatra. Vođeni tom iskonskom teatarskom misijom gradili smo ovu priču i ove nevjerovatne likove.
Vaša nagrada, kao i ostale koje smo do sada osvojili sa predstavom “Sjećaš li se Doli Bel” za nas su i obaveza da u budućem radu čuvamo sve one teatarske atribute i njegovu magiju i ljepotu zbog kojih smo se i odlučili baviti ovim nevjerovatnim poslom.Još jedno veliko hvala publici i žiriju koji su donijeli ovakvu odluku, i nastavimo svi zajedno raditi na afirmaciji kulture, tom jedinom smislu u ovom obesmišljenom svijetu,

ističe u pismu Emir Hadžihafizbegović.

Žiri 2. Festivala malih pozorišnih formi u sastavu: Ivan Bekjarev, predsednik,Spasoje Ž. Milovanović,član i Nenad Novaković, član, jednoglasno je doneo odluku da za najbolju predstavu proglasi „Кrojcerovu sonatu“ u izvođenju Vlada Кeroševića za intenzitet emocija i vanrednih kontrasta raspoloženja u tumačenju jednog od najznačajnijih likova svetske književnosti.

Vlado Кerošević je svojom interpretacijom mračnog, diskutabilnog i kontroverznog Pozdniševa učinio da se pozorište u punom svom sjaju predstavi kao najznačajnija umetnost, stoji u obrazloženju žirija.

Nagradu je Keroševiću uručio predsednik žirija ivan Bekjarev.

Čast je držati velikana južnoslovenskog glumišta u naručju, Hvala vam, hvala Gradu Zaječaru, hvala vama draga publiko zato što znate da dišete za ovu scenu. A posebno vam hvala zato što sam otkrio na izvođenju ove monodrame da umete i da ne dišete. Za to nedisanje moj aplauz vama . Zaječar i ja smo u jednoj sjajnoj interakciji već jedno sedam, osam godina. Ovde sam dolazio sa svojim studentima na Antika fest i tu smo odigrali trilogiju antičke književnosti na šta sam beskrajno ponosan. Ovo je prvi put da sam učestvovao na Danima Zorana Radmilovića, da sam hodočastio u hramu velikana južnoslovenskog glumišta i prilikom tog hodočašća. Eto imao sam sreću da u prvom kontaktu da budem nagrađen. Beskrajno sam srećan, ushićen i ponosan. Ne znam kako da saberem emocije. Od sinoć, kad sam čuo da sam nagrađen, prosto nisam mogao da spavam i jedva sam čekao da dođem u Zaječar i da ovu radost podelim sa vama. U mom životu sam, koji nije tako kratak, dobio sam mnogo stručno -umetničkih nagrada i priznanja. Ali ova nagrada koja nosi ime ovog velikana čini me posebnim čovekom. Ja sam večeras postao bolji čovek, i prema tome bolji umetnik. Još jednom hvala stručnom žiriju koji je umeo da prepozna ono što sam doneo na scenu, hvala publici koja osim što je disala i nije disala sa mnom. I da živi grad Zaječar, da živi pozorišna umetnost i da živi ova festival još dugo, dugo,

kazao je Kešović.

Posebno me raduje što Festival „Dani Zorana Radmilovića“ traje već 28 godina. Bilo je godina koje su pojeli skakavci i koje bismo radije zaboravili ali poslednjih godina festival ponovo raste, krupnim koracima grabi napred i sada je jedan od najboljih pozorišnih festivala u Srbiji danas,

istakao je na svečanosti dodele nagrada Vladimir Đuričić direktor Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ i Narodnog pozorišta Timočke Krajine koje nosi ime slavnog glumca.

Ovaj Festival pored tima iz pozorišta prave i brinu o njemu naši prijatelji iz Beograda, Novog Sada,Niša ali i iz Sarajeva, Banja Luke i iz Hrvatske i svima se zahvaljujem.Imali smo dosta sreće sa selekcijom.Tokom trajanja festivala bile su pune obe sale , i ovde i u Kotlujevcu, što je za grad veličine Zaječara veliki uspeh,

rekao je Đuričić.

Potom je Žiki Nikoliću, uredniku i voditelju emisije „Žikina šarenica“ uručio statuetu Zorana Radmilovića i povelju za dugogodišnju promociju Zaječara, ovog festivala, istočne Srbije, ali i Srbije u celini.

Žika Nikolić je, zahvaljujući na priznanju, istakao da nije prvi put na festivalu, da je bio ovde pre 10 godina i da je bio oduševljen atmosferom.

Moja podrška ovom pozorištu leži i u tome što mi provincijalci u Beogradu lako napravimo program, ali ostati u svom zavičaju i praviti ovakve festivale je pravi podvig,

rekao je Nikolić.

U čast nagrađenih izvedena je predstava „Brodolomke“ Kazališta Moruzgva iz Zagreba. Dodeljen je i poslednji Zoranov brk na ovom festivalu .Dobitnica je Ecija Ojdanić za ulogu Dinke.

U čast nagrađenih na maloj sceni u Kotlujevcu izvedena je predstava “Kod kuće/Kabul” Narodnog pozorišta iz Beograda u kojoj igra Dušanka Stojanović Glid.

foto: zaječarsko pozorište/ Tatjana Galić Zetović