Povodom 50 godina od epidemije Variola na Kosovu 1972. godine, na Svetski dan zdravlja u Radul begovom konaku u Zaječaru otvorena je izložba fotografija iz privatne kolekcije dr Petra Paunovića na kojoj je prikazana borba sa variolom na Kosovu 1972. godine. Tom prilikom održana je i zdravstvena tribina u organizaciji podružnice Srpskog lekarskog društva, Narodnog muzeja i Rajačke narodne škole zdravlja. Na tribini su govorili Dr Petar Paunović, istoričar medicine, Dr Predrag Marušić, epidemiolog i Dr Nenad Ristović, infektolog.
Dr Petar Paunović se te 1972. godine našao među prvima u žarištu epidemije variola vere na Kosovu, kao lekar-specijalizant. Pored osnovnog pribora u lekarskoj torbi ni malo slučajno našao se i jedan foto-aparat, kako bi se dešavanja i borba sa variolom zabeležili. Napravio je 400 fotografija, a četrdesetak najinteresantnijih prikazano je juče publici u konaku, u okviru tribine koja, pored zdravstveno-prosvetnog, ima i istorijski značaj, s obzirom na to da se održava 50 godina nakon završene borbe sa variolom.
„Kada smo došli tamo, videli smo koliko to može da bude opasno, ali smo radili na vakcinaciji i sve to što smo radili na kraju je urodilo plodom. Vakcinisali smo ljude“, priseća se dr Paunović i ističe da su uzročnici različiti, ali da su sve epidemije slične.
Govoreći o pojavi Variola vere te 1972. godine, epidemiolog dr Predrag Marušić je istakao da je izgubljeno dragoceno vreme na samom početku, što je doprinelo širenju bolesti.
„Tek prilikom drugog talasa saznalo se za epidemiju variole, pa je onda još desetak dana prošlo dok se to nije objavilo. I tu je izgubljeno dragoceno vreme koje je doprinelo da se naprave metastaze epidemije. Tada je čak 18 miliona Jugoslovena bilo imunizovano što je doprinelo da se ta epidemija zaustavi”, istakao je dr Marušić.
Govoreći o povezanosti dve grane medicine, epidemioligije i infektologije, Dr Nenad Ristović, infektolog, je na tribini izrazio žaljenje što njegov učitelj dr Srećko Nikolić ne prisustvuje ovom događaju jer je on, kako je rekao, najpozvaniji da govori o ovoj temi.
Osvrnuvši se na diskusiju Dr Paunovića i Dr Ristović je istakao značaj Prof. dr Koste Todorovića, osnivača savremene infektologije na Balkanu, čiji su radovi u toj oblasti u najvećoj meri pomogli mladim lekarima, specijalizantima, koji su se 1972. našli u žarištu epidemije na Kosovu, i njegovih učenika profesora Kecmanovića i profesora Šuvakovića, koji su već imali iskustvo u gašenju epidemije u Somaliji.
On je, upoređujući variolu i kovid, podsetio da je variola postojala kroz vekove, ali da je na kraju svest čovečanstva došla do tog nivoa kada je rečeno „možda je ovo trenutak da je iskorenimo“. U tome je čovečanstvo i uspelo.
„Ta bolest je bila karantinska bolest. Mi kod ove bolesti nismo imali tipičan karantin, ali smo imali izolaciju, koja se u početku odnosila na administrativne mere. Kako? Ko je bio u kontaktu, morao se javiti, propisivana mu je administrativna mera izolacije, a onda je ta mera ukinuta donekle, i sada se to svodi na svest i na savest ljudi. Tada su se ljudi držali tog karantina mnogo više nego sada jer ako sada ukažete na greške, ljudi će smatrati da im zazirete u slobodu i prava, a niko ne polazi od toga, koliko uzimajući u svoje ruke slobodu koja mu realno ne pripada, ugrožava svoje najbliže i sve ostale”, naveo je Ristović.
U okviru tribine, promovisana je i knjiga „50 godina od epidemije Variole vere u Jugoslaviji“ autora Dr Petra Paunovića i Dr Zorana Vacića.
Prema podacima, od 16. februara do 11. aprila 1972. godine u Jugoslaviji je od variole obolelo ukupno 175, a umrlo 35 osoba. Infekcija je zahvatila SAP Kosovo (obolelo 124, umrlo 26), užu Srbiju (obolelo 49, umrlo 8), SAP Vojvodinu (obolela 1 i umrla) i SR Crnu Goru (obolela 1 osoba).
Prema jednom izveštaju od 2. aprila 1972. godine na području Timočke krajine vakcinisano je 205.413 lica, sa uspehom od 75-80%. Vakcinisanje je nastavljeno do kraja tako da je na području Timočke krajine vakcinisano protiv velikih boginja ukupno 248.000 lica (76,47% od ukupnog broja stanovnika) sa procentom uspeha od 86,61%. Troškovi Zavoda za jednu tako obimnu preventivnu akciju iznosili su 424.073,45 dinara, a ukupni troškovi vakcinacije protiv velikih boginja na području Timočke krajine iznosili su 1.843.236 dinara.
Dva lekara sa područja Timočke krajine učestvovala su u suzbijanju epidemije velikih boginja na Kosovu – Dr Stanislava Milovanović Škunca iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu iz Zaječara i Dr Petar Paunović, lekar Medicinskog centra u Negotinu. Za svoje zasluge na suzbiujanju epidiemije odlikovani su Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.
