Zbirka pesama “Viktorije“, sjajne mlade autorke iz Vranja Viktorije Marinković, koja piše pod pseudonimom Uma Vid, nalazi put do ljubitelja poezije u Srbiji.
Tome je doprinela nedavna promocija knjige u Vranju, odakle se pre nekoliko godina otisnula put Švedske, kao i kazivanje stihova iz zbirke na 63. Sajmu knjiga u Beogradu.
Iako mlada, ima tek 27 godina, Uma nije nepoznata poznavaocima savremene poezije. Još tokom školskih dana isticala u oblasti književnosti, često je nastupala na književnim večerima “Stihije“ u Vranju, ali i “Danima poezije” u Zaječaru.
Dve godine zaredom dobla je nagradu “Bora Stanković”.
Moja ideja je da se kroz pisanje približim sebi, tome što moje unutrašnje biće je. Mislim da je to istinski poziv čoveka, da sazna ko je on.
Sve je autobiografsko; ja imam samo svoje srce i ja imam samo svoju glavu, samo sebe da kroz sebe preživljavam i doživljavam stvari. Umeće da vidim očima drugog, i da pišem o drugom, bogatstvo je. Ali je to još uvek moje viđenje, moj doživljaj.
Verujem da sam se oduvek bavila pisanjem. A kako se sve to izmanifestovalo bilo je pitanje okidača. Nekad ne možemo da izdržimo sav tuč života,
”Viktorije” su moja pesnička priča o oslobađanju, oslobađanju samo i živosahranjene viktorije. Moja ideja je da se kroz pisanje približim sebi, tome što moje unutrašnje biće je. Mislim da je to istinski poziv čoveka, da sazna ko je on,
objašnjava Uma za “Zaječarsku hroniku”.
Mlada pesnikinja nema pesničke uzore, a kako kaže, inspiraciju pronalazi u svemu oko sebe.
Nemam plan, ali imam san. Volela bih da napravim jednu muzičko-poetsku seansu, makar ta muzika bila i cover, gde bih svirala gitaru, koju intenzivno učim. Volela bih da izdam i svoju prozu, koja tek mora da se sređuje.
Nekako od svega što je do sad izašlo, ne računajući “Viktorije”, najdraži mi je jedan moj esej o jugu, koji je objavljen na portalu kulturajuga.rs . Toga se sećam s osećanjem ispunjenosti, jer sam plakala i smejala se istovremeno, dok sam ga pisala. To je i jedno što sam ikad napisala na dijalektu
Izdavač knjige je Društvo za afirmaciju kulture “Presing” iz Mladenovca. Recenzenti su Stefan Tićmi i Željka Kurjački.
Uma živi u gradu Södertälje u Švedskoj, pohađa ma master za sestru specijalistu na polju psihijatrije i uči da svira gitaru u čemu joj pomaže njen mladić Thomas Österlund.
foto: privatna arhiva
