Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru obeležila je Dan biblioteke i 155 godina od osnivanja.
Ovim povodom, nagrađeni su korisnici zaječarske biblioteke koji su bili najaktivniji u protekloj godini.
Najmlađi korisnik je Lazar Petrović koji ima godinu i po dana, a najaktivniji korisnik pozajmnog Odeljenja za decu je Nikola Božinović.
Zorica Đorđević je najaktivniji korisnik pozajmnog Odeljenja za odrasle , dok je najstariji korisnik je Borka Milosavljević.
U čitaonicije najviše vremena provela Jana Trailović, dok je na internetu najaktivniji bio Oliver Jovanović. U Odeljenju u Kotlujevcu najaktivniji član u protekloj godini bila je Loza Ivanc.
„Daleka je bila ta 1866. godina kada je osnovano Čitalište u Zaječaru. Ono što je ostalo tada i sada jeste potreba za čitanjem. Međutim, danas živimo u neko novo digitalno vreme. Pored svog našeg htenja i umeća, teško je zadržati ono što smo imali pre 30 ili 40 godina. Drago mi je i što pored ovog tehnološkog napretka, ima ljudi koji se vraćaju biblioteci i žele da uzmu knjigu. U protekloj godini zaječarska biblioteka i pored pandemije korona virusa, uspela je da organizuje radionice, predavanja, objavili smo jednu knjigu iz sopstvenih sredstava. Iskreno se nadam da ćemo bolje poslovati u narednoj godini“, ističe povodom dana ove ustanove kulture direktor Boban Đorđević.
U nastavku svečanosti promovisana je knjiga „Strategija i geografija” generala Petra Mišića. Na promociji su govorili priređivači: pukovnik doc. dr Slobodan Đukić, načelnik katedre za društvene nauke Univerziteta odbrane, Jelica Ilić, kustos Narodnog muzeja u Zaječaru, i recenzent: pukovnik doc. dr Dalibor Denda, naučni saradnik Instituta za strategijska istraživanja.
Matična biblioteka „Svetozar Marković“ obavlja matične funkcije za sve biblioteke sa teritorije Zaječarskog okruga. Ona je najstarija ustanova kulture u Zaječaru, sa tradicijom dužom od jednog i po veka.
Uslovi za otvaranje čitališta u Zaječaru stvorili su se sredinom 19. veka. Nekolicina profesora Zaječarske polugimnazije, učitelja osnovnih škola, uglednijih i pismenijih građana pokrenula je inicijativu za otvaranje čitališta. Okružni načelnik Sima Božić je u njihovo ime ministru prosvete i crkvenih dela dostavio molbu za otvaranje čitaonice. Кao odgovor na njihovu molbu Čitaonica zaječarska kao javna i prosvetna ustanova otvorena je 27. novembra 1866. godine.
Od 1960. godine smeštena je u zgradi koja je nekada bila privatna kuća poznatog zaječarskog trgovca Marka C. Petkovića Plovaka. Izgrađena je 1936. godine i u potpunosti je sačuvan njen autentičan izgled.
Čitaonica je od svog osnivanja pa do srpsko-turskih ratova radila u kontinuitetu. U vreme ratova sav fond i inventar bivaju uništeni i tek 1879. godine čitaonica nastavlja sa radom.
Кrajem novembra 1909. godine u prostrijama zaječarske Gimnazije otvorena je Javna biblioteka. Njan celokupni fond knjiga, kao i knjižni fondovi ostalih esnafskih, seoskih, školskih, privatnih i drugih biblioteka, knjižnica i čitaonica propali su u periodu od 1915. do 1918. godine.
Između dva svetska rata u Zaječaru nije postojala Javna biblioteka. Delovale su biblioteke Građanske kasine, esnafskih, strukovnih udruženja i Gimnazije. U periodu 1944–1948. godine Biblioteka je radila u okviru Doma kulture, a nakon toga nastavila je svoj rad samostalno.
Naziv Narodna biblioteka „Svetozar Marković“ nosi od 1959. godine. Početkom 1961.godine Opštinsko veće Narodnog odbora opštine Zaječar donelo je rešenje o dodeljivanju matičnosti, te se tako menja i naziv u Matična biblioteka „Svetozar Marković“.
foto: zaječarska biblioteka
