U izmenjenoj stvarnosti koju je kreirala pandemija virusa COVID-19 pre nešto više od godinu dana, Narodni muzej „Zaječar“ nastojao je da iznađe brojne načine da premosti fizičku razdvojenost od svoje publike. Već nekoliko dana nakon proglašenja vanrednog stanja, uz pomoć svojih dragih saradnika iz Centra za urbani razvoj u Beogradu, uz upotrebu najsavremenijih tehnologija, posetiocima je omogućena virtuelna šetnja kroz stalnu muzejsku postavku. Ta šetnja ocenjena je najvišom ocenom u evropskim okvirima i objavljena u prestižnom svetskom časopisu ARCHEOMATICA koji se bavi upotrebom najnovijih tehnologija u arheologiji i predstavljanju kulturne baštine kao primer uspešne muzejske prakse.
Takođe, zaječarski muzej se uključio u globalnu akciju RE-KREACIJA, koji je pokrenuo Geti muzej iz Njujorka, kako bi savremenim viđenjem i interpretacijom umetničkih dela iz svojih zbirki, počev od antičkih, približio muzej publici na drugačiji način.
Realizaciju brojnih izložbi planiranih tokom 2020, u Muzeju su pomerili za ovu godinu. Neke od njih mogu se postaviti samo u prostoru Muzeja (arheološka izložba Raška od praistorije do srednjeg veka, npr.) i nadamo se da će nam poboljšanje epidemiološke situacije to omogućiti, kažu u Muzeju. Velika je sreća što će izvestan broj izložbi moći da se prikaže publici tokom letnje sezone u Romulijani (npr. izložbu mozaičara Peđe Todorovića, XII Bijenale mozaika i dr.).
U okviru obeležavanja Međunarodnog dana muzeja, 17. Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja, u periodu od 12. do 18. maja, Narodni muzej „Zaječar“ uključiće se u manifestaciju „Muzeji za 10“. Evropska noć muzeja biće obeležena u subotu, 15. maja, projekcijom novog dugometražnog igrano-animiranog filma „Romulijana i Magura, arheološke riznice izgubljenog Carstva“ (režija: Milan Peca Nikolić, scenario dr Miroslav Lazić i dr Maja Živić; premijera filma održana je u Romulijani, 8. oktobra 2020. godine), od 19 sati. Završetak manifestacije obeležiće otvaranje izložbe “Pozdrav iz Zaječara, putovanje razglednicama kroz vreme”, u utorak, 18. maja, u 12 sati.
Tokom leta i jeseni 2021. planirano je da se posetiocima približi vreme u kome je nastala Galerijeva palata nizom sadržaja koji su sačinjavali svakodnevni život Rimljana. Već tradicionalni DAN ROMULIJANE, koji se organizuje tokom juna, biće pretočen u manifestaciju DANI ROMULIJANE, sa mnoštvom različitih sadržaja koji su činili sastavni deo života u carskom Rimu, kako u razdoblju ranog Carstva tako i u vreme cara Galerija: muzika, igre, sport, igre na tabli, odevanje, frizure, šminka, nakit, degustacija vina i sireva, fuzija rimske i srpske/vlaške kuhinje, magija u Rimu i čuvena „vlaška magija“, tradicionalni zanati, pozorišne predstave. Već je ugovoreno nekoliko zajedničkih multimedijalnih projekata sa partnerima iz Italije, Grčke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, a planirano je da se zajednički konkuriše i za neke nove – već pripremljene – projekte u okviru velikih evropskih i međunarodnih fondova. Dogovoreno je i nekoliko koncerata (Renesans, Jovan Maljoković i dr.) – uključujući i tradicionalni Kamp klasične muzike, navode iz Narodnog muzeja.
U Romulijani su planirani i različiti programi u okviru Festivala hrišćanske kulture, zatim Letnja filozofska škola, Festival arheološkog filma, radionice za decu i mlade, realizacija aktivnosti u okviru projekta koji je podržao Unesko – ”FELIX ROMULIANA DIGITAL LABORATORY – CREATING THE CONCEPT OF A NEW PRESENTATION PROGRAM AT THE WORLD HERITAGE SITE GAMZIGRAD-ROMULIANA” iz Programa participacije za 2020-2021. Sa Centrom za naučnoistraživački rad SANU i Univerzitetom u Kragujevcu dogovorena je promocija do sada objavljenih zbornika naučnih radova sa skupa – Memorijala Dragoslavu Srejoviću, koji se svake četvrte godine održava u njegovom rodnom Kragujevcu i mnoštvo drugih aktivnosti usmerenih na unapređenje promocije Romulijane i brojnih mogućnosti koje ona pruža za realizaciju najraznovrsnijih sadržaja koji potvrđuju da ona nije samo izuzetan kulturnoistoijski spomenik i jedino arheološko nalazište u Srbiji na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, već i spomenik koji živi i svoj život ostvaruje uključujući se u savremene životne tokove.
Planirano je i nekoliko programa sa Italijanskim institutom za kulturu, sa Austrijskim kulturnim forumom, sa Ambasadom Egipta, Beogradskom tvrđavom, Narodnim muzejom Srbije, Muzejom Vojvodine u Novom Sadu, Fakultetom savremenih umetnosti u Beogradu, Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Srskim arheološkim društvom, Muzejima Kotor, Muzejom u Skelanima u BiH, Arheološkim muzejom u Zadru, Zavodom za zaštitu spomenika kulture i Muzejom Bitola i dr.
Zahvaljujući velikom angažovanju Ambasadora Republike Francuske Žana Luja Falkonija, ove godine bi trebalo da se započne sa pripremnim aktivnostima za početak izuzetno značajne francusko-srpske saradnje, koju je inicirao Narodni muzej „Zaječar“, a prihvatio Institut za konzervaciju mozaika u Arlu, koji je, uz Centar za konzervaciju mozaika u Raveni, najprestižnija institutcija za konzervaciju/restauraciju i prezentaciju kasnoantičkih mozaika u svetu.
foto: Narodni muzej Zaječar