Glavni simbol Uskrsa je farbano jaje. Prvo izvađeno iz lonca predstavlja čuvarkuću, dok se sa ostalima tuca. Pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.

Čuvarkuća, čuvar, peraška, strašnik, krstaš, izmamak, čoban – sedam naziva za jedno posebno jaje u pravoslavnoj tradiciji. Čuva se 365 dana, često pored ikone krsne slave do narednog Uskrsa.

Nekada je proslavljanje Uskrsa bilo povezano i sa verovanjima u snagu prirode, pa su obavljane određene magijsko-religijske radnje u tu svrhu, kako bi se “pomoglo” prirodi.

Jaje je bilo tretirano kao simbol života, pa je narod verovao i da će preko njega uticati na plodnost zemlje. Postavljali su ga u prvu brazdu prilikom oranja, u žito i lan prilikom sejanja. Razbijali su ga volu o rog pred oranje, a smatrano je i zaštitom od groma i uroka.

Crkva je prihvatila bojenje jaja tek od 12. veka, a u našim krajevima pominju se takva jaja u 16. veku.

Jaje kao simbol Uskrsa prešlo je put od mitskog i magijskog simbola začetka i očuvanja života do ekonomski isplativog predmeta praznične kulture.

Simbolika ornamenata na uskršnjim jajima u prošlosti je posedovala magijsko značenje, a danas je isključivo deo estetskog, zabavnog sadržaja praznika.

Farbaju se u najrazličitijim bojama, doduše najčešće u lukovini. Ukrašavaju se nanošenjem listića na površinu jajeta, nalepnicama, iscrtavanjem pomoću specijalnih četkica, navlačenjem posebnih aplikacija.

A baš kao i Božić, i najveći hrišćanski praznik Uskrs doživljava savremenu transformaciju – komercijalizaciju.

izvor: RTS, foto: natabanu.com