Podizanjem festivalske zastave, uz zvuke fanfara i Šestu rukovet, u izvođenju združenih horova, učesnika natpevavanja iz Njujorka, Amsterdama, Podgorice, Skoplja, Zaječara i Valjeva i negotinskih horova, pod upravom dirigenta dr Miloja Nikolića, u Negotinu su svečano otvoreni 54. „Mokranjčevi dani“.
Brojne goste, učesnike Festivala i sugrađane pozdravio je Vladimir Veličković, predsedik Opštine Negotin poručivši da je Negotin počev od danas, u narednih sedam dana, festivalski grad, zahvaljujući najznačajnijoj ličnosti srpske muzičke istorije, Stevanu Stojanoviću Mokranjcu.
Srpski kompozitor izuzetnih stvaralačkih dometa, rodonačelnik horske muzike, dirigent, pedagog, Stevan Mokranjac, svoje prve korake načinio je na mestu na kome se nalazimo. Ovo sveto mesto srpske kulture, svakog septembra okuplja umetnike, muzičke stvaraoce, muzikologe, znalce, posetioce, koji uvažavanjem Festivala izražavaju svoje poštovanje prema muzičkom blagu koje je za svog života načinio naš znameniti sugrađanin. Blagu koje je njegov rodni grad, Negotin, uvrstio u malobrojne Gradove srpske umetničke muzike. Negotin čuva sećanje na vrsnog kompozitora, već 54 godine, odano, ponosno, radosno i širom otvorenih ruku, srca i duše, dočekuje Vas koji volite Mokranjca i poštujete njegovo nasleđe. Negotinci, privilegiju što potiču iz grada Stevana Stojanovića Mokranjca ali i Đorđa Stanojevića, Jovana Miškovića, Dragiše Stojadinovića i čuvenog junaka Veljka Petrovića, itekako znaju da cene. Ponosni na velikane, njihov neizbrisiv trag, deo našeg nacionalnog bića, čuvamo sećanje na sve, koji su svojim radom i činjenjem učinili da budemo ono što jesmo.
istakao je predsednik Veličković.
Ovogodišnji besednik festivala u slavu umetnosti i muzičkog opusa Stevana Stojanovića Mokranjca, dirigent i umetnički direktor muzičke produkcije RTS-a, Bojan Suđić je istakao da mu je pre samo 4 godine pripala izuzetna čast da otvori jubilarne 50. Mokranjčeve dane, zaslužujući je pre svega kao predstavnik Hora i Simfonijskog orkestra RTS, koji su u Negotinu imali skoro onoliko učešća koliko je bilo Mokranjčevih dana.
Tu smo izveli integralni balet ”Ohridska legenda” Stevana Hristića, koji smo i snimili po prvi put u Srbiji kao jedno od najvećih dela u našoj umetničkoj muzici inspirisano tradicijom. Upravo u Negotinu, koji je tvrđava prve ozbiljne umetničke transformacije narodnog duha u Mokranjčevim kompozicijama koje su i danas najviše na repertoaru svih srpskih horova, verujem da smo na pravom mestu iz koga može da potekne i revitalizacija ideja koje prožimaju ovu besedu. Uz sve ostale kompozitorske genije u našem narodu, inspirišimo i one koji će pronaći tu alhemijsku formulu i kreirati dela koja neće samo govoriti o ličnosti autora, već će uspostaviti vezu sa latentnim frekvencijama nacionalne tradicije gradeći na njima savremeni muzički hram višeg reda,
poručio je maestro Bojan Suđić.
Mokranjac je zahvaljujući svom muzičkom talentu, ali i velikom pregnuću i radu iz narodne riznice izvukao brojne dragulje i prikazao ih čitavom svetu, rekao je otvarajući Festival Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja.
Negotin je zahvaljujući velikoj ličnosti i velikom delu Stevana Stojanovića Mokranjca, ali ne i samo zbog toga postao i ostao dramatično mesto srpske istorije i srpske kulture. I danas kada su najlepši glasovi muzike, regiona i sveta došli ovde da se okupe oko te stožerne ličnosti naše kulture razloga za zadovoljstvo i za slavlje ima puno. Pedesetčetvrti put se održava manifestacija u jednoj kulturnoj atmosferi, ako srpsku kulturu posmatramo kao kontinuitet od stotina i stotina godina, ta kultura je bila prekinuta nizom različitih diskontinuiteta, uglavnom nametnutih tragičnim potezima istorije i u svetu tih činjenica i tih okolnosti, svaka ona manifestacija poglavito u istoriji kulture koja slavi i obeležava više od pet decenija zaslužuje duboki naklon i veliko poštovanje,
poručio je ministar Vukosavljević, otvarajući 54. „Mokranjčeve dane“.
Posle ceremonije svečanog otvaranja, održano je natpevavanje horova, trosatno takmičenje u kojem su učestvovali horovi iz Njujorka, Amsterdama, Podgorice, Skoplja, Zaječara i Valjeva.
izvor i foto: Opština Negotin
