Danas na selfije gledamo kao na neku novu pojavu – izraz “selfi” je ušao u Oksford rečnik 2013. i ubrzo postao reč godine. Međutim, selfiji su stari koliko i fotografija. Prvi selfi je 1839. godine napravio Amerikanac Robert Kornelijus.

Sigmund Frojd, tvorac psihoanalize, a popularizovao je i različite koncepte kao što su ego, podsvest i odlazak na terapiju. Jedna od tih ideja je preterana ljubav prema sebi, poznatija kao narcizam.

U grčkoj mitologiji, mladić po imenu Narcis je jednom hodao pored reke i odlučio da popije malo vode. Video je svoj odraz u vodi i proveo toliko vremena diveći se sopstvenoj lepoti da je izgubio predstavu o tome šta se dešava oko njega.

Na kraju se udavio pokušavajući da zagrli svoj odraz. Frojd kaže da je samoljublje prirodno. Međutim, ono može da se pretvori u psihološki poremećaj kada neko voli sebe do te mere da isključuje sve ostale. I to je ono što zovemo narcizam.

Psiholozi su razvili test za merenje osobina ličnosti kao što je narcizam, navodi BBC.Ovo su neki rezultati:

• Narcisi su obično aktivniji na društvenim mrežama
• Objavljivanje selfija povezuje se sa preteranim samoljubljem
• Žene su obično manje sklone narcizmu od muškaraca, iako objavljuju više selfija

S druge strane, američka psihološkinja Džin Tvenge je pokazala da je narcisizam u sve većem porastu: u proteklih nekoliko decenija dostigao je istu stopu kao i gojaznost.

Većina Frojdovih ideja nastala je iz njegovih svakodnevnih opažanja, a količina informacija kojoj danas imamo pristup bila bi veoma zanimljiva nekome poput njega.

Frojd bi voleo da analizira fenomen selfija. Primetio bi da ljudi kače selfije ne zato što su zaljubljeni u sebe, već zato što žele da svi ostali budu zaljubljeni u njih, prenosi Nedeljnik.

Mnogi smatraju da u opsesiji selfijem ima mnogo toga nezdravog, ne samo za one koji slikaju selfije, već i u odnosu na to kako selfiji utiču na druge.

Selfiji pokazuju ljude koji žive najbolje živote, i pažljivo se biraju i sređuju.Okruženi smo slikama ljudi sa savršenim životima i telima. Novije studije su pokazale da se zbog njih osećamo sve zavidnije, izolovanije, nesigurnije i neadekvatnije.Frojdovim rečima, tuđi selfiji nas čine neurotičnim.

Da li ste se nekada zapitali – šta se krije iza vaše žarke želje da “dokumentujete” sami sebe? Većina ljudi bi rekla da je to oblik izražavanja, ili možda način da se pojača osećaj samopoštovanja.

Šta god da su vaši razlozi, u trenutku kada selfi objavite na nekoj društvenoj mreži, to više nije samo vaše vlasništvo već ste se izložili velikom i moćnom onlajn svetu.

I to vam prija? Mislite da je u pitanju dobar bačin da dođete do svih onih sa kojima delite taj onlajn svet? Grešite!

Istraživanje koje je vodila Sara Difenbah, profesorka na Univerzitetu u Minhenu, a koje je obuhvatilo 238 osoba u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, imalo je cilj da otkrije kako selfi utiče na samopouzdanje onih koji takve slike prave i objavljuju, kao i kako ti isti ljudi reaguju na tuđe selfije.

Veći deo ispitanika, čak 77 odsto je priznalo da redovno pravi selfije, ali je od toga mnogo interesantnija činjenica da je čak 82 odsto njih reklo da ih tuđi selfiji “smaraju”

Profesorka Difenbah to naziva “selfi paradoks” – ideja da volimo svoje slike, ali s druge strane ozbiljno ne volimo da gledamo selfije drugih ljudi na internetu.

Istraživanje je pokazalo da ljudi koji objavljuju ovu vrstu fotografija smatraju da su veoma originalni, duhoviti, zanimljivi, dok za druge koji to isto rade kažu da društvene mreže koriste za reklamu u preznetaciju sebe.

izvor: B92, BBC, Blic