U okviru predfestivalskog programa 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u foajeu zaječarskog pozorišta sinoć je održana promocija vanrednog, 264. broja časopisa Razvitak, koji je u potpunosti posvećen pokretaču i dugogodišnjem uredniku ovog časopisa, pokojnom Tomislavu Tomi Mijoviću.

Direktor ustanove Narodno pozorište Timočke krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ Vladimir Đuričić pozdravio je prisutne i zahvalio im što su došli da i na ovaj način odaju počast Tomislavu Mijoviću, kojeg je čuveni Branko Miljković nazvao princem srpske poezije, a koji je ne samo ovaj grad i ovaj deo Srbije već i celu zemlju zadužio na više načina.

Ovaj broj Razvitka, na 110 strana donosi: biografiju Tomislava Mijovića, rubrike: “Osvrti“, “Sagledavanje“, “Izabrane pesme Tomislava Mijovića“, “Sećanja“ i „Posvete“, kao i foto galeriju.

Sadašnji glavni i odgovorni urednik „Razvitka“ Vlasta Mladenović istakao je da je Tomislav Mijović velikan kulture Timočke Krajine, pesnik koji je pokretanjem časopisa „Razvitak“, svojim znalačkim uređivanjem, posvećenošću i predanošću očuvao kulturnu baštinu Timočke Krajine i njen identitet.

„To je nemerljiv doprinos, nezaobilazan izvor, građa za izučavanje Timočke Krajine, za istoričare, sociologe, antropologe, demografe, arheologe, etnologe i za izučavaoce svih oblasti materijalne i duhovne egzistencije, kao i lepo i korisno štivo za čitaoce,“rekao je pored ostalog Mladenović.

Doktor Petar Paunović, čiji je prvi rad u „Razvitku“ objavljen 1967. godine smatra da je sa tim člankom počelo i njegovo traganje za sopstvenim identitetom.

„Koraknuo sam uspešno, uz pomoć Tome Mijovića, prvi korak da postanem intelektualac. Uspeo sam. Toma Mijović i „Razvitak“ ugradili su u mozaik mog identiteta prve raznobojne kamičke. A bilo je mnogo tema i posla istraživanja, pisanja i objavljivanja. Objavljujući moje članke, Toma Mijović i „Razvitak“ postali su trajna inspiracija koja i danas traje“, rekao je Dr Petar Paunović.

O Tomislavu Mijoviću govorio je i Bora Dimitrijević, njegov dugogodišnji saradnik i prijatelj.

„Govoriti o Tomislavu Mijoviću znači govoriti, pre svega o jednoj vanvremenskoj pojavi renesansnog tipa ,tako retkoj u nas Srba, u drugoj polovini dvadesetog veka i na početku trećeg milenijuma.Sve što govorimo sada i što ćemo govoriti čini se nedovršeno.Potrebno je da prođe vreme da bi mi prvo shvatilišta smo izgubili a posle da shvatimo šta je ono što je legat,što je zaveštanje ovog časopisa“, naglasio je Dimitrijević.

Podsetimo, za izuzetan doprinos u oblasti razvoja kulture, Nagrada Grada Zaječara “Svetozar Marković“ za 2022. godinu posthumno je dodelјena Tomislavu Mijoviću, književniku iz Zaječara.

U zaječarskom pozorištu  održana  je festivalska premijera dokumentarnog filma „Pozorište uprkos svemu“ – 75 godina teatra u Zaječaru, autora Vanje Čolić.

Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić je uoči projekcije filma istakao da je na današnji dan 1946 godine donesena odluka da se u istočnoj Srbiji formira Narodno pozorište Timočke Кrajine, i evo ono već 76 godina postoji, ali je 2. februara 1947. godine izvedena prva premijera predstave i taj dan se obeležava kao Dan pozorišta, pa je tako i film urađen povodom 75 godina od prve premijere profesionalnog pozorišta u Zaječaru.

Đuričić je uručio Vanji Čolić statuetu Zorana Radmilovića, za uspešnu dugogodišnju saradnju sa zaječarskim pozorištem i tom prilikom naglasio da je Vanja Čolić, dugogodišnji novinar, urednik i šef Dopisništva RTS-a u Zaječaru, zajedno sa svojim kolegama, od neprocenjivog značaja za rad zaječarskog teatra. Film je jedna divan deo kulturne istorije ne samo Zaječara i ovog kraja, već i Srbije.

Duboko ganuta, Vanja je istakla da će Radmilovićeva statueta zauzeti centralno mesto u njenoj kući.
„Dok sam radila ovaj film bar 20 puta sam plakala i 20 puta sam se smejala. Ne volim da budem patetična, ali shvatila sam da pozorište ljudi vole, Zaječarci naročito, samo zato što kada dođu u ovu kuću shvate da neki drugi ljudi doživljavaju potpuno iste priče kao i oni i ta identifikacija im dozvoljava da ovde imaju smeh do suza ili da plaču u sebi ili na glas. Ja nisam taksativno nabrajala u svom filmu šta se sve dešavalo tokom 7 ipo decenija u pozorištu, ali sam probala da dođen do suštine. Mislim da neće biti nadobudno ako budem rekla da sam na pragu suštite ovog pozorišta, a to je, da je neprekidno podizalo nivo svesti ovog društva i ovog grada i da je zaista duša Zaječara, za koji svi koji ga bar jednom posete kažu da je grad koji ima dušu“, rekla je Vanja Čolić.

Tokom predfestivalske večeri 31. Festivala “Dani Zorana Radmilovića”, zaječarska publika imala je priliku da uživa u klasičnom francuskom vodvilju JU “Nikšićkog pozorišta” iz Crne Gore, “Boing, boing” Marka Kamoletija u režiji Rastislava Ćopića.

Mladi i talentovani glumac Stevan Vukotić koji igra naslovnu ulogu zavodnika koji ima tri verenice u isto vreme, kaže da je “Boing boing” za njega interesantna priča, interesantan žanr.

“Do sada nisam imao iskustva sa vodviljem koji zahteva drugačiji stil igre, zahteva brzinu, precizan odabir sredstava koji se na sceni mora koristiti. Vodvilj je žanr koji traži veliku glumačku disciplinu i preciznost i to je nekako bilo interesantno da li ćemo taj nivo igre postići. Sa druge strane što se tiče mog lika nevernog muškarca sa tri verenice, kroz smeh talentovan glumac objašnjava, kako i to mora neko igrati”, ističe Vukotić

Deo fantastične glumačke ekipe bila je i mlada glumica Žana Gardašević Bulatović, koja igra u predstavi lik Francuskinje stjuardese koja je previše zaposlena i iz te jurnjave za karijerom, previdi neke stvari koje joj se dešavaju u životu iako je željna iskrene ljubavi koja joj se ne ostvaruje, Njena poruka jeste da u svakoj vezi treba biti prisutan i odrediti prioritete, posebno ukoliko je ljubav prioritet, jer je onda mogućnost za prevaru i izigranost daleko manja.

Pozorišni komad “Boing, boing” je do sada imao preko 200 premijera a snimljena su i 4 scenarija za film. Podsećanja radi, “Boing, boing” je najnagrađivanija predstava zaječarskoog pozorišta.