Osnivač Laboratorije zvuka, velikan novosadske muzičke scene Predrag Vranešević, preminuo je u 76. godini u Novom Sadu, nakon duge i teške bolesti.
Predrag je sa bratom Mladenom osnovao grupu Laboratorija zvuka. Bio je jedan od najkreativnijih muzičara moderne scene Novog Sada koja je nastala sedamdesetih godina.
Rođen je u Novom Sadu, u maju 1946. godine. Prvo pojavljivanje u javnosti bilo je sa grupom The Best Nothing.
Laboratorija zvuka je objavila albume „Telo” (1980), „Duboko u tebi” (1982), „Nevinost” (1986) i „Nema niđe te ljepote” (1996).
Peđa i Mladen Vranešević sarađivali su sa nekima od najsmelijih reditelja sa naših prostora Karpom Aćimovićem Godinom i Želimirom Žilnikom, kao i sa Draganom Kresojom.
Radili su muziku za uspešne i nagrađivane filmove „Splav Meduze”, „Oktoberfest”, „Još ovaj put”, „Pun mesec nad Beogradom”, „Original falsifikata”, „Kraj rata”, kao i „Artificial Paradise / Umetni raj”, koji je poslednji film iz Jugoslavije prikazan na Kanskom festivalu.
Publika takođe pamti njihovu muziku za popularne televizijske serije „Poletarac”, „Fore i fazoni”, „Varošarije”, „Priče iz Nepričave”.
Peđa Vranešević je sa Žilnikom bio koautor „Gastarbajter opere” u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu koja je sa velikim uspehom izvođena više sezona.
Samostalno i sa bratom, Vranešević je pisao muziku za pozorište, sarađujući između ostalih reditelja i sa Dejanom Mijačem, Dimitrijem Đurkovićem, Vidom Ognjenović, Paolom Mađelijem i Duškom Jovanovićem, u predstavama „Smrt trgovačkog putnika”, „Oluja”, „Prenoćište”, „Obešenjak” i drugim.
Predstave s muzikom Vraneševića izvođene su u Narodnom pozorištu u Beogradu i Sarajevu, Beogradskom dramskom, Pozorištu „Duško Radović” i svim većim teatrima sa prostora Jugoslavije.
Veliku pažnju publike i medija braća Vranešević izazvala su 1984. u Londonu, nastupajući pet večeri za redom u prestižnom Institutu savremene umetnosti sa muzičko-tekstualno-vizuelnim performansom „Uzjahati konja svetog Marka”.
Za umetnički rad i doprinos Vraneševići su nagrađeni „Bronzanim zmajem” u Krakovu, dok su i Peđa i Mladen zasebno dobili zlatne medalje i nagrade za životno delo na Festivalu dokumentarnog i kratkog igranog filma u Beogradu.
Vranešević ostaje upamćen kao jedna od najkreativnijih ličnosti moderne novosadske kulturne scene, koja se formirala tokom šezdesetih i sedamdesetih, inspirisana podjednako popularnom muzikom svog doba i avangardnom umetnošću. Njegov veliki opus obuhvata inovativnu rok, filmsku i pozorišnu muziku, kao i scenska dela.
Njegova bogata karijera takođe obuhvata i konceptualnu umetnost, vezanu za novosadsku Tribinu mladih, gde je početkom sedamdesetih zajedno sa Miroslavom Mandićem bio urednik filmskog programa. Odatle je došlo nadahnuće za konceptualan pristup u radu Laboratorije…, koja je predstavljala duhovito i nekonvencionalno osveženje u jugoslovenskoj pop muzici.
Peđa Vranešević je 1972. diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Do 1981. radio je u novosadskom „Urbisu” (jedan od najznačajnijih stručnih poduhvata bilo mu je urbanističko i prostorno rešenje Novog naselja). Zatim prelazi u slobodne umetnike, a 1990. zaposlio se kao muzički urednik u Radio-televiziji Novi Sad.
Bio je donedavno muzički aktivan, praveći novu muziku iz ličnog zadovoljstva i objavljivao je na Jutjubu. Kao što je rekao u jednom intervjuu: „Zastupam tezu da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju”.
preuzeto: RTS
