Zlatonosna reka oduvek je sinonim za Pek, čak i za one koji nikada nisu bili na istoku Srbije i nisu videli tragače za zlatom kako naoružani strpljenjem, avanturističkim duhom i nepogrešivim osećajem da pronađu zlatnu žilu, osluškuju puls reke,
Ispirača zlata odvajkada je bilo duž Peka, u opštinama Majdanpek, Kučevo, Golubac i Veliko Gradište, kroz koje, sve do ušća u Dunav, ova reka protiče.
Više od polovine toka Peka je na području opštine Kučevo, gde reka krivuda Volujskom klisurom, a kod mesta Krst u Voluji ulazi u Zvišku kotlinu.To je i mesto gde po predanju ima i najviše zlata.
Zadržala se i legenda da su Argonauti baš ovde na Peku tražili zlatno runo i da je reka tako i dobila ime. Stari Grci su zlato prikupljali tako što su komad ovčijeg runa potapali u korito reko, a zlatna prašina se uplitala u runo. Grčka reč za ovčije runo je PEKOS.
“Zlatno runo” je i naziv udruženja koje predvodi Živorad Jakobović iz Voluje, jedan od najpoznatijh ispirača zlata na Peku.
Ovčije runo kojim se nekada vadilo zlato, zamenili su pralište i ispitak. Ispirač sa sa sobom nosi lopatu, sito i bočicu, ali i potrebno znanje i veštine da otkrije mesto gde reka krije zlato i da ume da ga izdvoji iz njenih dubina.
Pek krije jednu veliku tajnu zato što se u njemu zlato nalazi na većim dubinama. Zbog blizine vode i količine vode, zlato uvek tone kroz rasuti materijal, kroz kamen koji na površini Peka, i sakriva se u dubinama.
Videćete kad napunim ispitak, zlata ima i gore, i u sredini i dole, ali kako tresem ispitak i kako se voda diže i spušta sa sobom povlači čestice koje su od nje teže i zato je najveća koncentracija zlata na samom dnu, objašnjava Žika.
Sa čizmama za duboku vodu Živorad ulazi u Pek. Lopatom mulj i pesak stavlja u pralište. Sve što je nepotrebno odlazi u reku, a ostatak prebacuje u ispitak. Pipa prstima, protresa, pažljivo zagleda…i pronalazi zlatne čestice.
Ranije sam ispirao zlato na ovo mestu, tako da sam sada hteo da proverim da li ga još ima. I, evo, malte ne iz prve lopate, u ispitaku se žuti…Ovde se isplati da se stavlja vešeraj, kaže nam Živorad.
Dobar ispirač dnevno nađe oko gram zlata, a najveći grumen pronađen u blizini težio je oko osam grama. Sve pronađene količine predaju se Narodnoj banci Srbije.
Nekada je zlato iz dubina Peka eksploatisala kraljevska porodica Karađorđević. Na reci su imali četiri bagera, a procenjuje se da je mesečno „vađeno“ preko 120 kg ovog plemenitog metala. Jedan od bagera ostao je potopljen u reci baš na Živoradovom imanju.
Radi se o kraljevskom bageru Karađorđevića koji je potopljen kada je u proleće naglo nadošla voda. Nalazio se tada u blizini obale, a po procenama geologa koji su pratili tok zlata, ovde ga je bilo najviše. Oborio ga je i potopio jak talas.To je jedan od najvećih bagera u Evropi tog vremena, dobijao je struju kablom iz rudnika Radenka koji je udaljen 30 km. Svi ostali bageri koji su radili dolinom Peka prema Neresnici vadili su manje zlata od ovog koji je poslednjeg meseca izvukao čak 42 kg zlata. Potopljen je sa zlatom. Naslednik bageriste je kasnije prepričavavo da tog dana sita nisu ispražnjena, a da li je na njima bilo 100 g, 200 g, kilogram ili više zlata, to niko ne zna…Godinama su potopljeni bager čuvali stražari, ali on nikako nije mogao da bude izvučen iz reke. Tonuo je sve više i više, tako da se više i ne nazire….
Za ispiranje zlata potrebna je dozvola Ministarstva rudarstva i energetike. Legalnih ispirača na Peku je tek desetak. Neki od njih su i članovi Udruženja „Zlatno runo“ čija je osnovna misija očuvanje kulturnog nasleđa ovog kraja i starog načina ispiranja zlata. Zato smatraju da bi uređenje jedne od lokacija na Peku kod Voluje mogla da bude turistička atrakcija.
Hteo sam da odvojimo turističko ispiranje zlata. Šta to znači? Da neko ko želi, stranac na primer, može da provede dan ili više na reci sa instruktorom, a da isprano zlato ponese kući kao suvenir. Uz taksu i dozvolu koju bi platio za područje “D” to bi se isplatilo svima.
I tako, tragajući za zlatom, možda neko i pronađe legendarno zlatno runo…
Čuveni putopisac Feliks Кanic zabeležio „da se Кučevo nekad zvalo Starozlatija”, a o postojanju zlata u ovim krajevima još u davnim vremenima, svedoči i Kraku lu Jordan, arheološko nalazište iz trećeg veka. Ovaj lokalitet, koji se nalazi nizvodno od Blagojevog kamena, zatvorenog rudnika zlata i volframa, bio je centar za proizvodnju i topljenje zlata u starom Rimskom carstvu. Кao jedan od najpoznatijih rudnika zlata aktiviran je 1902, a prestao sa radom 1961.
preuzeto: Blog NOVO JUTRO
